У Мостару сам волела један… Мостар. Јао, кад бих знала…                                              Али, не знам. Од тог Мостара, остало је мало тога, породичног бар. Мој деда који је пио, целог живота, мостарску Жилавку. Моја тетка преко чијег лица би прешла, на само пар тренутака, сенка једног давног просца, кога је одбила на захтев своје мајке, предалеко … Настави са читањем Драгана Машовић: О ЈЕДНОМ ПЕСНИЧКОМ СКОКУ