Премијерни број ГЛЕДИШТА, часописа за књижевност, уметност и друштвена питања изашао је у Нишу 1. октобра 1953. године. Часопис је излазио једанпут месечно и продавао за тадашњих 35 динара, односно за 300 динара у годишњој претплати.
У првом броју објављене су приповетке Саве Пенчића, Олега Тхорика и Предрага Цветичанина као и поезија тадашњег одговорног уредника Велизара З. Пешића, Љубисава Станојевића, Вељка Видаковића и Бранка Миљковића.
За први број Миодраг Петровић је написао есеј, а у анкети на редакцијска питања одговарали су Исак Амар, Милентије Стојиљковић и Станислав Винавер.
Први број часописа био је илустрован фотографијама уметничких дела Душана Николића, Александра Шакића и цртежом Душана Мишковића.
У редакцијском колегијуму на првом броју су радили Милентије Стојиљковић, Даница Чемерикић, Љубисав Станојевић, Велизар З. Пешић, Вељко Видаковић и Мића Госпавић.
Власник часописа је било Књижевно друштво у Нишу које данас наслеђује Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша. Часопис ГЛЕДИШТА излазио је редовно до 1964. године, а објављивао је дела најзначајнијих књижевних стваралаца тадашње државе.
У српској енциклопедији, на адреси: srpskaenciklopedija.rs, професор др Горан Максимовић записује одредницу ГЛЕДИШТА.
ГЛЕДИШТА, часопис за књижевност, уметност и друштвена питања, који је излазио у Нишу 1953-1964. године. Први број изашао је 1. октобра 1953, а издавач је Књижевно друштво „Нестор Жучни“ из Ниша.
Горан Максимовић
Због финансијских потешкоћа часопис је излазио нередовно у току 1953/54. и 1956-1964. године.
Главни и одговорни уредници били су:
– Велизар З. Пешић (од броја 1, 1953)
– Љуба Станојевић (од броја 1, 1956)
– Никола Мељаницки (од броја 4, 1961).
Поред многих младих и неафирмисаних аутора, као сарадници били су присутни: Станислав Винавер, Синиша Пауновић, Милош Ђорић, Жарко Ђуровић, Бранко Миљковић, Вук Филиповић и др. У часопису је објавило прилоге више од пет стотина сарадника, највише из Ниша и Србије, али и читаве тадашње Југославије.
Доминирали су књижевни текстови (поезија, приповетке, романи, есеји, критике), а биле су заступљене и расправе из других области науке, пре свега социологије, филозофије, те уметности у најширем смислу.
У часопису су били заступљени и ликовни прилози аутора као што су Чедомир Крстић, Брана Павловић, Душан Мишковић, Сима Чемерикић и други, а формат и обим часописа су мењани у неколико наврата.
Упркос свим успонима и падовима, променама уредника и редакција, недоследној уређивачкој концепцији, био је то први значајан књижевни и културни часопис након Другог светског рата у Нишу, као и аутентична претходница обнављања часописа Градина 1966. године.
