Roman Saše Buđevca Ljubavi kišnih seni ovenčan je prestižnom nagradom „Miroslav Dereta” za 2025. godinu, koju dodeljuje Izdavačka kuća „Dereta” za najbolji neobjavljeni roman. Ovo delo jednog od najzanimljivijih savremenih srpskih prozaista, inače i poznatog niškog arhitekte, donosi izuzetno duhovitu i intelektualno provokativnu igru sa pojmom književne slave, autorstva i istine.
MISTIFIKACIJA IZMEĐU SLAVE I IDENTITETA
Postavljajući književnu mistifikaciju u samo središte priče, Buđevac gradi složen i višeslojan svet u kojem se ukrštaju stvarnost i mašta, satira i metafizika. Njegov junak, povučeni prevodilac sa japanskog jezika i pisac u pokušaju, traga za „tajnom” uspeha, oblikom teksta i strategijama kojima bi mogao da ostvari svoje skrivene želje, ne libeći se da sopstveni rukopis podmetne svetski poznatom piscu koga prevodi. Taj postupak, nalik borhesovskom lavirintu, otvara pitanje autorstva, originalnosti i same suštine stvaralačkog čina.
Buđevac, u svom prepoznatljivom stilu, spaja sarkazam i nežnost, intelektualnu ironiju i gorku spoznaju o mehanizmima slave i „književne estrade”. Njegovi likovi, kritičari, urednici, čitaoci i pisci, nose tragove stvarnog sveta, ali u ironičnoj perspektivi koja svet umetnosti predstavlja kao jednu od mnogobrojnih naših sopstvenih zabluda ili želja.
Iz romana izdvajamo simbolički pasus koji otkriva Buđevčev poetički svet:
„Zmijuljaste, vrludaju radosno, iznenađene vodom i voda je iznenađena njima. Brzo te ribe-neribe, iznikle ispod dina, iznenadno napojene dobiju snagu. Čim se to desti, one požele da iskoriste blagodet kiše da se pare. Ali, gle čuda! Pustinjski okean je toliko veliki, a njih je toliko malo pa im je teško sresti se sa drugom ribom-neribom. Baš zbog toga, priroda je uredila da ta stvorenja budu bespolna. Bespolno je to dok je usamljeno.
Koliko god da su razređene u tom ogromnom prostranstvu, kad se ipak slučajno i sretnu, bila bi ogromna grehota da se sretnu dve ženke, ili dva mužjaka. Zato je promisao uredila tu stvar ovako: te ribe-neribe – niti su muško, niti žensko. Niti daju, niti primaju, a duša im je spremna i za jedan i za drugi protok-pritok životne sile. Ove živuljke imaju snagu oba sveta, jer je očigledno to jedini način da se preživi na zlom mestu. Tek kad se kojim slučajem sretnu, odluče se koja će biti koja!”
Ove „ribe-neribe” kao stvorenja između svetova i polova, mogu da se čitaju i kao alegorija stvaralačkog procesa, susreta sa onim drugim u sebi, u pokušaju da se prevaziđe usamljenost ili pronađe novi identitet.
OD ARHITEKTURE DO PROZE – SVETOVI SAŠE BUĐEVCA
Saša Buđevac (1961, Niš) diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1984. godine. Prva književna dela objavljivao je pod pseudonimima Konstantin Keleš (Prirodni zakoni Sime krojača, NKC, 2012; drugo i dopunjeno izdanje 2014; treće 2019) i Aleks Baldman (Faking Storiz, Nais Print, 2014). Sopstvenim imenom prvi put potpisuje roman Zli fliper i njegov šegrt (Arete, 2016), a potom slede Geniza (NKC, 2018) i Trianglađani (NKC, 2020), preveden je na ruski 2022. godine. Dobitnik je brojnih nagrada za arhitekturu, enterijer i dizajn.
Promišljajući svet u kojem je slava postala vrednija od dela, Buđevac u romanu Ljubavi kišnih seni razobličava i parodira mit o njoj – književnoj slavi, pokazujući da je savremeni pisac često samo tužna senka sopstvenog glasa. Upravo u tom raskoraku između stvarnosti i mašte ovaj roman pronalazi svoj najveći smisao kao duhovita, intelektualno zgusnuta i duboko ljudska priča o potrazi za smislom u vremenu površnosti.
Čitaoci će imati priliku da se sretnu sa autorom u četvrtak, 30. oktobra, na Beogradskom sajmu knjiga, u areni Hale 1, na štandu izdavačke kuće „Dereta”, gde će Saša Buđevac potpisivati primerke svog nagrađenog romana Ljubavi kišnih seni.
Redakcija GLEDIŠTA © 2025
PROČITAJ JOŠ
ODABERI VIŠE
20
20