Јубиларни, пети „Театар на раскршћу” донео је нишкој публици књижевно вече Радомана Кањевца, познатог српског песника, који је говорио своје стихове у оквиру пратећег програма фестивала у Народном позоришту у Нишу. Захваљујући великом српском песнику, сада су његови нови стихови по први пут и пред читаоцима. Портал ГЛЕДИШТА са поносом представља три песме из његовог необјављеног рукописа књиге поезије: „Грешне мисли на светим местима”.
ТАЈНА
То је град о коме се ништа не зна
Бродски би рекао: две рибе које се прже у тигању
Ујутру осећај дивних пропуштених прилика
Дању мирис некадашњих, устајалих векова
Ноћу тишина као у туђем гробу
Таласи који ударају о имена и датуме
Влага мемљивих зидова који не одају тајне
Курве на сваком ћошку
Празни салони у којима одзвањају некадашњи осмеси
Магла у којој се не види ништа осим истине
Музичари који певају кад говоре
Час у коме се човек може срести са собом
Лепота која не пролази
МАГНЕТИ
Понекад, у глуво доба ноћи
Кад је пун месец и кад је празна кућа
Чујем како разговарају магнети на мом фрижидеру
Тихо, да не пробуде укућане.
Шапат њихових зубатих, заразних језика
Меша се са мирисима предграђа у градовима
Кроз која сам пролазио млад и неукротив
И тешком тишином празних хотелских ходника
У којима сам оставио сећање на будућност.
Док разговарају, магнети се померају
Пале се и гасе у мрклом кухињском мраку
Претварајући глатку површину хладњака
У моју малу, виртуелну Вавилонску кулу
КАМЕНОЛОМ
На овом светом месту
На коме је неко одгризао комад земље
Као парче велике зелене јабуке
Гради се вавилонска кула, прави се непроходан пут
Овде је свакоме живоме створу
Комад камена добра замена за вечност
Овде се рађају симболи бесконачности
Куле мотриље, са којих добри војници
Кришом гледају распомамљене купачице
Овде је глава неког будућег Цезара
Боја за фреске, за нови храм у Хори
Камен за купус, који ће прехранити сиротињу
Берлински зид, који раздваја навике
Ово је родно место материје
На коме човек може сачувати дух
Тупи ударац хладног оружја у само срце планете
Који производи само класичну музику
За онога ко има апсолутни слух
Овде се вечност дроби у ситне комаде
И онда поново спаја у слике и мозаике
Ово је место на коме је стваран свет
Рај за песнике, пакао за прозаике
За ГЛЕДИШТА пише: Радоман КАЊЕВАЦ
20
20