Нова књига Сиђе Живковића представља разноврсну и тематски богату поетску целину, која доноси обиље свежих, оригиналних и инвентивних песама. Ове песме одликују се израженом наративношћу, снажном емоционалном компонентом и богатим спектром мотива који обухватају детињство, одрастање, љубав, породицу, игру, али и сложеније егзистенцијалне теме. Њихова поетика заснива се на спајању дечјег искуства са ширим културним, митолошким и друштвеним контекстом, што им даје посебну семантичку и естетску вредност.
Једна од основних одлика ове модерне лирике јесте тематска разноврсност. Песме обухватају више тематских кругова који су углавном карактеристични за поезију за децу:
ПУТ И ЖИВОТНО ИСКУСТВО
Песме попут „Никад на прамцу немој да стојиш” и „Пут до врела“ граде симболичку структуру у којој пут представља метафору одрастања и стицања животног искуства. Савет старог морнара у првој песми функционише као поетски облик животне мудрости, док друга песма води читаоца кроз просторне и унутрашње пределе све до симболичког извора, односно до мајчиног срца.
ЕМОЦИОНАЛНО САЗРЕВАЊЕ И ПРВА ЉУБАВ
Више песама тематизују рађање првих љубавних осећања („Испевавање песме”, „Дозволи ми да постанем пас”, „Порука заљубљеном дечаку”, „Ако дођем код брезе”). Ове песме доносе топао, често хумористичан приказ дечје заљубљености, осцилација између заноса и разочарања, што је блиско психолошком искуству адолесценције.
ПОРОДИЦА И ОДРАСТАЊЕ
У песмама „Прави тата” и „Има ли наде да будем дама” централно место заузима породични однос. Посебно је упечатљива песма „Прави тата”, у којој се на особен и посебан начин разматра питање очинства, при чему се биолошко очинство супротставља етичком и емотивном.
ДРУШТВЕНА И ОБРАЗОВНА ТЕМАТИКА
Песма „Писмо министру” представља сатиричну критику школског система донекле изведену из перспективе ученика. Оваква перспектива блиска је традицији хумористичке поезије за децу.
ИСТОРИЈСКО И КОЛЕКТИВНО ПАМЋЕЊЕ
Посебно место заузима песма „Тужни март“, која тематизује трауматично искуство рата. Овде се дечја перспектива укршта са националним сећањем, што песми даје снажан емоционални и патриотски тон.
ПОЕТИКА ИГРЕ, МАШТЕ И САВРЕМЕНОГ ИЗРАЗА
Језик Живковићевих песама карактерише приступачност и комуникативност, што је једна од кључних особина поезије намењене деци и младима. Истовремено, уочава се богата употреба стилских средстава: У погледу ритма и риме велики број песама грађен је на традиционалном римованом стиху, што их чини погодним за усмено казивање. Хумор и иронија присутни су у песмама које тематизују љубав и школске ситуације.
Метафора и симболика у песмама попут „Пут до врела” или „Не можеш украсти звезду месецу“ јавља се изражена симболичка структура. Интертекстуалност – песма „Чудовиште“ користи алузије на античку митологију (Тантал, Одисеј, Зевс, Орфеј, Медуза, Минотаур), чиме се поетски текст повезује са широм културном традицијом.
Лирски субјект у већини песама задржава дечју перспективу – непосредну, искрену и често духовиту. Та перспектива омогућава да се и сложеније теме (љубав, породични односи, рат, животне дилеме) представе на начин који је разумљив младим читаоцима. Посебно је значајна способност аутора да комбинује игру и озбиљност, што је једна од најважнијих одлика добре и аутентичне поезије за децу. Истовремено, песме поседују изражену педагошку компоненту, али она није наметнута као моралистичка поука.
Ова поезија показује сродност са поетиком савремених песника који пишу за децу, посебно у спајању хумора, игре и нонсенса. Песма „Стих из бразде” отворено се надовезује на поетски свет Добрице Ерића, наглашавајући везу између поезије и земље, природе и народне традиције.
Такође, поједине песме показују савременији израз, нарочито у употреби слободног стиха и урбаних мотива (школа, друштвене мреже, градски живот). Живковић успева да уједини традиционалну форму римоване поезије са савременим темама и дечјом перспективом. Посебна вредност ових песама лежи у способности да истовремено буду духовите, маштовите и дубоко емотивне.
Ова збирка песама може се сматрати значајним доприносом савременој српској књижевности за децу, јер на уверљив начин повезује свет игре и маште са искуством одрастања и животним вредностима.
Удружење књижевника Србије, 2026
НИКАД НА ПРАМЦУ НЕМОЈ ДА СТОЈИШ
Путниче, млади, што крећеш храбро
на пут да своју судбину скројиш
запамти савет старог морнара:
Никад на прамцу немој да стојиш!
Некад ће ветар прејак да буде,
ил` талас биће претња твом чамцу
зачас те пљусне, баци у море
и зато никад не стој на прамцу!
За морске але, немани, звери
веома привлачан то јесте мамац,
ћапе те, грицну, док кажеш: Јао!
Не иди значи никад на прамац!
Прамац је, зна се, за старе кајле,
за морског вука спремног да гине
и који познаје пучине замке
Зато се држи бродске средине!
ПИСМО МИНИСТРУ
Господине министре, поштовани чико,
Пишем вам у циљу побољшања школе
Примите к знању моје саопштење
Понедељак деца, никако не воле
Недељом по подне, кад се варош смири
(што би рекла песма из старога Врања)
залепи се мама за ријалити шоу
драги тата хрче, то јест, гласно сања.
Шта остаје нама, осим да са лоптом
Излетимо негде, где ће бити боље,
До ливаде неке ил` школског терена
Па да се играмо све до миле воље
Господине министре, поштовани чико,
Кад су деца срећна, држава је јака,
Порука је јасна коју шаљем у име
И оних из осмох и малих првака.
У недељу вече, грчеви нас стежу,
Помислимо л` мало на сутрашње сате:
Обнављање,контролни,писменипатест.
помагајте чико, ако Бога знате.
Не бисмо да укинете понедељком школу
(лично једва чекам осмех једног лица)
донесите само закон с једним чланом:
понедељком забрана давања јединица.
СТИХ ИЗ БРАЗДЕ
Добрици Ерићу
Испод шуме шумадинске, ту, на ливади без краја
измеђ` белих рада и поточићевог одсјаја
славујевом песмом скривен, стидљив, нежан, сасвим тих,
у начетој малој бразди би закопан један стих
Лежао је доста дуго рекло би се вековима,
шћућурен и сав нестрпљив, и невидљив скоро свима.
Као шкољка на уздахе, и похвале и дивљење,
чекао је устрептало, стих, нечије усхићење
Дечачићу тршавоме, из оближњег малог села
отац судбу наменио: да настави стара дела,
да доврши ону бразду започету од предака,
да је копа, сади, шири, да му буде радост свака.
И мотика чим се крену ка зараслој пољској трави
из бразде је излетео стих малени пун љубави.
Дечак опчињен запева, из риме му срећа вири
и уместо црне земље стаде стихове да шири
Поветарац, друг најбољи свих ливада и свих шума
дечакове стихове из бразде пусти преко друма,
до свих села, до градова, добри ветар их одува.
Одлетеше до свих људи, и до сваког дечјег ува.
И дечачић плавооки ком је бразда намењена
Риму у свет посла, душа, оста му непромењена
Те одбија све понуде, асфалту и сваком газди
Знајући одакле крену он се врати својој бразди.
Пише др Милутин ЂУРИЧКОВИЋ
Редакција ГЛЕДИШТА © 2026
ПРОЧИТАЈ ЈОШ
ОДАБЕРИ ВИШЕ
Придружите се каналима Гледишта:
• Вибер | Вотсап •
• БЕЗ РЕКЛАМА • СА САМО ТРИ ОБАВЕШТЕЊА НЕДЕЉНО •
• подржите наш рад симболичном донацијом •
гледишта.срб
