Саша Буђевац Архиве

Роман Саше Буђевца Љубави кишних сени овенчан је престижном наградом „Мирослав Дерета” за 2025. годину, коју додељује Издавачка кућа „Дерета” за најбољи необјављени роман. Ово дело једног од најзанимљивијих савремених српских прозаиста, иначе и познатог нишког архитекте, доноси изузетно духовиту и интелектуално провокативну игру са појмом књижевне славе, ауторства и истине.

МИСТИФИКАЦИЈА ИЗМЕЂУ СЛАВЕ И ИДЕНТИТЕТА

Постављајући књижевну мистификацију у само средиште приче, Буђевац гради сложен и вишеслојан свет у којем се укрштају стварност и машта, сатира и метафизика. Његов јунак, повучени преводилац са јапанског језика и писац у покушају, трага за „тајном” успеха, обликом текста и стратегијама којима би могао да оствари своје скривене жеље, не либећи се да сопствени рукопис подметне светски познатом писцу кога преводи. Тај поступак, налик борхесовском лавиринту, отвара питање ауторства, оригиналности и саме суштине стваралачког чина.

Буђевац, у свом препознатљивом стилу, спаја сарказам и нежност, интелектуалну иронију и горку спознају о механизмима славе и „књижевне естраде”. Његови ликови, критичари, уредници, читаоци и писци, носе трагове стварног света, али у ироничној перспективи која свет уметности представља као једну од многобројних наших сопствених заблуда или жеља.

Из романа издвајамо симболички пасус који открива Буђевчев поетички свет:

„Змијуљасте, врлудају радосно, изненађене водом и вода је изненађена њима. Брзо те рибе-нерибе, изникле испод дина, изненадно напојене добију снагу. Чим се то дести, оне пожеле да искористе благодет кише да се паре. Али, гле чуда! Пустињски океан је толико велики, а њих је толико мало па им је тешко срести се са другом рибом-нерибом. Баш због тога, природа је уредила да та створења буду бесполна. Бесполно је то док је усамљено.

Колико год да су разређене у том огромном пространству, кад се ипак случајно и сретну, била би огромна грехота да се сретну две женке, или два мужјака. Зато је промисао уредила ту ствар овако: те рибе-нерибе – нити су мушко, нити женско. Нити дају, нити примају, а душа им је спремна и за један и за други проток-приток животне силе. Ове живуљке имају снагу оба света, јер је очигледно то једини начин да се преживи на злом месту. Тек кад се којим случајем сретну, одлуче се која ће бити која!”

Ове „рибе-нерибе” као створења између светова и полова, могу да се читају и као алегорија стваралачког процеса, сусрета са оним другим у себи, у покушају да се превазиђе усамљеност или пронађе нови идентитет.

*Једним кликом на ову слику поручите свој примерак књиге код издавача*

ОД АРХИТЕКТУРЕ ДО ПРОЗЕ – СВЕТОВИ САШЕ БУЂЕВЦА

Саша Буђевац (1961, Ниш) дипломирао је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 1984. године. Прва књижевна дела објављивао је под псеудонимима Константин Келеш (Природни закони Симе кројача, НКЦ, 2012; друго и допуњено издање 2014; треће 2019) и Алекс Балдман (Faking Storiz, Наис Принт, 2014). Сопственим именом први пут потписује роман Зли флипер и његов шегрт (Аретe, 2016), а потом следе Гениза (НКЦ, 2018) и Трианглађани (НКЦ, 2020), преведен је на руски 2022. године. Добитник је бројних награда за архитектуру, ентеријер и дизајн.

Промишљајући свет у којем је слава постала вреднија од дела, Буђевац у роману Љубави кишних сени разобличава и пародира мит о њој – књижевној слави, показујући да је савремени писац често само тужна сенка сопственог гласа. Управо у том раскораку између стварности и маште овај роман проналази свој највећи смисао као духовита, интелектуално згуснута и дубоко људска прича о потрази за смислом у времену површности.

Читаоци ће имати прилику да се сретну са аутором у четвртак, 30. октобра, на Београдском сајму књига, у арени Хале 1, на штанду издавачке куће „Дерета”, где ће Саша Буђевац потписивати примерке свог награђеног романа Љубави кишних сени.