Dve zapažene knjige poezije su iza Aleksandra Vojinovića Najjačeg, debitantska DISTROFIJA BLUZ i druga SVRAKE, VRANE, GAVRANI. Prva knjiga našla se u užem izboru za nagradu Branko Miljković, a druga je premijerno delo Biblioteke SIGMA. Ciklus pesama SLIKE IZ GRČKE sadrži delove neobjavljenog rukopisa treće knjige njegove poezije.
ISTA ZVER
Ista zver nas izjeda iznutra
Hrani se strahom
Hrani se hrabrošću
Hrani se svesnim i nesvesnim
Hrani se mislima i zaboravom
Hrani se čime god želi
Raste tiho
Raste glasno
Račva se u svim pravcima
I pruža u nedogled
Bukti kao zaraza i jenjava
Na sve moguće i nemoguće načine
Šarena i crna,
Lepša je od nuklearne pečurke
Miluje nas mrklinom
Obasipa nas grumenjem
Udiše našu nesigurnost
Poštapa se slabošću
Ona je rđava reč, zdenac vrisaka
Redak pupoljak
Ona zna da smo budale
Ista zver nas izjeda iznutra
Odozgo
Odozdo
Sa obe strane
Ni u snu nas ne ostavlja na miru
Kad je zamori naše meso
Kad joj dojade iznutrice od naših misli
Poješće samu sebe
PLEN
Dalje od lažne skice sveta
Dalje od skučenih prostora
I neozvezdanih očiju
Vuku te krugovi
Sanjaš nemirne vode
Osećaš bilje i zveri u krvotoku
I već si u šumi
Plen sopstvenog sna
Krvariš
Kao slomljena stabljika cveta
Daleko od zidova
Daleko od žamora
Iščezavaš slobodan
SLIKE IZ GRČKE
Stoje preda mnom
Prekasno razvijene
Na njima
Magična ljubičasta boja
Pejzaži sa druge planete
I neki drugi mi
Nema ni traga opasnostima
Čujem žagor
Talasi me zapljuskuju
Čehinja dugih nogu i plavih očiju
Pokazuje nam knjigu o velikim umetnicima
Razgovaramo sa pijanim Grcima
O fudbalu i ratu
Jedan kaže da bi nas branio zubima ako treba
Daje mi svoju adresu
Da mu pišem kad se vratim u Srbiju
Prihvatam
Nikad mu nisam odgovorio
Noćne šetnje
Veliki mesec surfuje
Na uzburkanim crnim talasima
Pijemo pivo
Lupamo gluposti
Bacamo rime
Pet dana pod suncem
Pet dana pod kišom
Poslednji trzaji slobode
Uskoro ćemo se udaljiti
Kao što se ljudi uvek udalje
Kao što se jave sede
Kao što se lice izbora i poprimi grube crte
Kao što se svako okrene sebi
LJUDI
hodaju
trče
pevaju
lete
plivaju
skaču
sviraju
vole
vole ih
igraju
piju i puše
osluškuju
ogovaraju
stoje na prozoru
stoje na semaforu
stoje pod suncem
stoje u vodi
veruju
ne veruju
plaču
smeju se
pišu
crtaju
gledaju filmove
dodiruju lišće
kidaju grančice u prolazu
maze psa
maze mačku
dižu ruke prema nebu
prstima formiraju kavez
za čeličnu pticu
gaje male blesave ljude
koji će sutra
gajiti male blesave ljude
ljudi pričaju
ćute
gledaju
žmure
trepću
zaljubljuju se
u oči u zube u pesmu
idu na posao
idu u penziju
idu u smrt
idu u večnost
i to im je malo!
ŠETALIŠTE
Svetlo u vodi
Zarobljeno između dva mosta
Između dva sveta
Oblaci teži od mamurluka
Slepi miševi i neke uvrnute ptice
Koje čak ni ja ne razumem…
Trag krvi duž čitavog šetališta…
Sada mora da je ukleto!
Kao rođenje
Najveće prijateljstvo
Ili
Još gore
Kao prava, postojana ljubav
Ili
Bilo šta drugo
Jednako ništavno i osuđeno na isto
Miris trave pomešan sa mirisom trave
Alkohol u umirućem želucu
Grafiti posvađani ideologijama
Rugalice životu
Klupe leđima okrenute vodi
Spomenici podignuti
U čast pokojne pameti
Znojava, zategnuta i zapuštena tela
Obična sreća i nesreća
Za kojom žudim
Dok se groblje širi
I raste u mojoj lobanji
Tuđom rukom nazdravljam šetalištu
I poklanjam mu svoj duh
Rešen da zauvek lebdim
Iznad svetla u vodi
Između dva mosta
Između dva sveta.
OBILAZAK PESME
Svako leto
Provodim
U sopstvenoj pesmi.
Svaki ćošak obiđem,
Svaki kamen kao stih pročitam,
Svaki stih kao kamen
Podignem.
PESMULJAK NEDOSTOJNOG I NIŠTAVNOG ZRNA SA ZAKRŽLJALOG CVETA-SMISAOŽDERA
Plašim se tvojih tajni,
Ravnico ovlaš poznata.
U tvom mraku niču strašni biseri
I slatke suicidne misli.
Ti si nemo čudovište
Zid nad zidovima
Rasadnik omči i bolesti
Najveće
Najstrašnije
I najlepše Ništa.
Najveće
Najstrašnije
I najlepše Sve.
Oprosti ovom nedostojnom zrnu
Što te proučava svake večeri
Drhteći od straha i nemoći,
Posmatrajući,
Sa zakržljalog cveta-smisaoždera.
Pružam prašnjave ruke od pruća
Ka tvojim bezbrojnim vlatima.
Najbliža mi je dostižna koliko i najdalja.
Plašim se tvojih tajni,
Ravnico ovlaš poznata.
U tvom mraku niču strašni biseri
I slatke suicidne misli.
Ti si nemo čudovište
Zid nad zidovima
Rasadnik omči i bolesti.
Najveće
Najstrašnije
I najlepše Ništa.
Najveće
Najstrašnije
I najlepše Sve.
Čemu da se nadam
Kada jednako hladno i ravnodušno
Tišinom upijaš plitka, isprazna bića
I najuzvišenije duhove?
Plašim se tvojih tajni,
Ravnico ovlaš poznata.
U tvom mraku niču strašni biseri,
Slatke suicidne misli
I tek poneki pesmuljak
Ništavnog i nedostojnog zrna,
Sa zakržljalog cveta-smisaoždera.
P.S.
Poslali smo
Lažnu predstavu o nama
Da neumorno putuje crnim beskrajem.
Izostavili smo samo krvave sitnice,
U nadi da nam nećeš uzvratiti istom merom.
Za GLEDIŠTA piše Aleksandar VOJINOVIĆ NAJJAČI
PROČITAJ JOŠ
ODABERI JOŠ
20
20