Књига поезије МУВЕ у издању Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша изашла је у Библиотеци СИГМА крајем 2023. године. Од премијерног представљања на Нишком сајму књига те године, збирка је понела епитет најважније дебитантске књиге поезије песникиње из Ниша од почетка овог века.
ПУЦАЊ НА КРАЈУ СЕЛА
Букет пластичних кеса из баште
положила сам поред
надгробне плоче детињству.
На каменој чесми
још увек сијају моји цртежи сунца.
У старој породичној кући
крезуба вилица времена
вреба из гоблена.
На зиду баба Драгица
учаурена у венчаници.
Гњавим је причама о теби.
Волети те значи
репетирати наше поруке
када нико не гледа.
Бити увек насмејана мета.
Баба испија дуплу ракију
спрема се да ме расклопи и састави
за осам секунди.
За њу сам обичан ћорак.
У стакленој ћаси лежи револвер
њеног покојног мужа.
Сећања ми се заглављују у цеви.
Нишаним у огледало
које су испљувале муве.
ПОЖАР У ГОРЊЕМ СТОЛИВУ
Огањ настаје кад Локи слави рођендан.
Пуцне прстима и покрене ватромет
у наранџасте врхове борова
дува као у свећице на торти.
Тада се треба чувати
тишине поред велике воде
искри што тињају под капцима
егзотермних процеса међу нашим прстима.
После забаве остају ћелава брда
и мртве пчеле по површини мора.
Црне конфете показују ми пут.
Празан простор учи вештини
заборављања дрвећа.
Преживели и даље горе изнутра.
Још увек нисмо отпорни на пламен
и рођенданске жеље.
УВОД У ИНСОМНИЈУ
Предавања похађам код еминентних професора
импровизованих сценарија
погрешних скретања
и напада панике у салону намештаја.
Ноћи су лабораторијске вежбе
вожње кроз покушај заборава
у којима свет нестаје у измаглици
Кад околна брда запале цигарете
и магла се спусти на кружне токове
мењам осигураче на месецу.
На крају семестра
соба са огледалима постаће око инсекта
из кога ћу изломљене слике
наслагати у живот
ефектом стробоскопа.
Можда завршим курс немачког
испланирам зимовање
научим сликање акварел техником.
Можда песме
буду мој дипломски рад
мухоловка за мисли
на ивици радног стола.
ТУЖБАЛИЦА СА БАЛКОНА
Уселили смо се у кутију
док је вод челичних жирафа
стражарио над квартом.
Колоније мрава
са жутим шлемовима
рушиле су пирамиде од песка
Кроз ситно сочиво
гледали смо како се шире пукотине
у комшијским зидовима.
Даљински није мењао
програмску шему предграђа
и презимена су оболевала од анемије.
Никада нећу постати темељ
неког новог дома.
За то се копа исувише дубоко.
На великом бетонском екрану
моје око
биће мртав пиксел.
ЛУЈ ПАСТЕР PERSONA NON GRATA
Лисице са тавана
одбијају да предају личне карте
чак и када у њих уперим очев пиштољ.
Дугим реповима шибају до смрти
тенк на батерије
пехаре са такмичења
о врат каче неуспехе
глођу стихове
као пилећа крилца.
Никоме их не помињем.
Моја биографија заражена беснилом
слуша како други све раде боље.
У руци носим очев пиштољ
напуњен са шест ефикасних доза
вакцине о којој је Пастер ћутао.
ЉУЉАШКА ОБЕШЕНА О БРЕСТ
У мени се води деветогодишњи рат. Војска је разорила летовалишта у Котору. Спалила мусаку твоје мајке. Повређени су се вукли по кафанама. Ране лечили кипућим уљем. Једне ме је ноћи на штакама јурио неко с лицем налик твом. Попела сам се на брест и сакрила иза лишћа.
Мислила сам на море. Гледала младице како расту из мене. Ипак, нисам могла дуго да се држим за грану. Пала сам на свој гроб. Жртвовала свој народ. Потписали смо примирје и заклали лубенице.
Поново се љуљам над провалијом. Нож ниче из мог пупка. Љуљашка празна. Брест ће посећи и ту ће саградити гаражу на три нивоа. Нико не зна шта ће бити са мном.
У МЕТРОУ
Отићи.
Склизнути низ ваздух.
Подземна железница је скоро празна.
Мало шта је тако јадно
као кад у зору тутњим
у тесној просторији без одјека.
Свака реч се уклапа у било вагона.
Уназад.
волети наопаког себе.
Полако нестати са приземља живота.
Удовољити мраку у трбуху.
природно се одвојити од страха.
Оседећу гледајући себе у потиљак.
А мислила сам
бар смрти има довољно за све.
АКО МЕ ИКАДА ПОЗОВЕШ НА ДЕЈТ
Од штапића за сладолед
направићемо крст
на гробу твог мачка.
Појешћемо три парчета лубенице
мачевати се кишобранима
на полеђини биоскопске улазнице
написаћу ти љубавну поруку
Морзеовом азбуком.
Рећи ћу ти
као мала мислила сам да су муве
акробате у циркусу за патуљке
а паукова мрежа сигурносни систем.
Признаћу ти
често се осећам као мотел
на периферији града
или неважећи календар
изнад кухињског шпорета
Једног дана све кактусе света
спаковаћу у гепек половног аутомобила
кренути чак до Аскума
на нас ће падати бомбе
пуцаће као пластични балони.
За ГЛЕДИШТА избор приредио: Жељко МИТИЋ
Пише: Јована БАЈАГИЋ
ПРОЧИТАЈ ЈОШ
ОДАБЕРИ ЈОШ
20
20