Knjiga poezije MUVE u izdanju Društva književnika i književnih prevodilaca Niša izašla je u Biblioteci SIGMA krajem 2023. godine. Od premijernog predstavljanja na Niškom sajmu knjiga te godine, zbirka je ponela epitet najvažnije debitantske knjige poezije pesnikinje iz Niša od početka ovog veka.
PUCANJ NA KRAJU SELA
Buket plastičnih kesa iz bašte
položila sam pored
nadgrobne ploče detinjstvu.
Na kamenoj česmi
još uvek sijaju moji crteži sunca.
U staroj porodičnoj kući
krezuba vilica vremena
vreba iz goblena.
Na zidu baba Dragica
učaurena u venčanici.
Gnjavim je pričama o tebi.
Voleti te znači
repetirati naše poruke
kada niko ne gleda.
Biti uvek nasmejana meta.
Baba ispija duplu rakiju
sprema se da me rasklopi i sastavi
za osam sekundi.
Za nju sam običan ćorak.
U staklenoj ćasi leži revolver
njenog pokojnog muža.
Sećanja mi se zaglavljuju u cevi.
Nišanim u ogledalo
koje su ispljuvale muve.
POŽAR U GORNJEM STOLIVU
Oganj nastaje kad Loki slavi rođendan.
Pucne prstima i pokrene vatromet
u narandžaste vrhove borova
duva kao u svećice na torti.
Tada se treba čuvati
tišine pored velike vode
iskri što tinjaju pod kapcima
egzotermnih procesa među našim prstima.
Posle zabave ostaju ćelava brda
i mrtve pčele po površini mora.
Crne konfete pokazuju mi put.
Prazan prostor uči veštini
zaboravljanja drveća.
Preživeli i dalje gore iznutra.
Još uvek nismo otporni na plamen
i rođendanske želje.
UVOD U INSOMNIJU
Predavanja pohađam kod eminentnih profesora
improvizovanih scenarija
pogrešnih skretanja
i napada panike u salonu nameštaja.
Noći su laboratorijske vežbe
vožnje kroz pokušaj zaborava
u kojima svet nestaje u izmaglici
Kad okolna brda zapale cigarete
i magla se spusti na kružne tokove
menjam osigurače na mesecu.
Na kraju semestra
soba sa ogledalima postaće oko insekta
iz koga ću izlomljene slike
naslagati u život
efektom stroboskopa.
Možda završim kurs nemačkog
isplaniram zimovanje
naučim slikanje akvarel tehnikom.
Možda pesme
budu moj diplomski rad
muholovka za misli
na ivici radnog stola.
TUŽBALICA SA BALKONA
Uselili smo se u kutiju
dok je vod čeličnih žirafa
stražario nad kvartom.
Kolonije mrava
sa žutim šlemovima
rušile su piramide od peska
Kroz sitno sočivo
gledali smo kako se šire pukotine
u komšijskim zidovima.
Daljinski nije menjao
programsku šemu predgrađa
i prezimena su obolevala od anemije.
Nikada neću postati temelj
nekog novog doma.
Za to se kopa isuviše duboko.
Na velikom betonskom ekranu
moje oko
biće mrtav piksel.
LUJ PASTER PERSONA NON GRATA
Lisice sa tavana
odbijaju da predaju lične karte
čak i kada u njih uperim očev pištolj.
Dugim repovima šibaju do smrti
tenk na baterije
pehare sa takmičenja
o vrat kače neuspehe
glođu stihove
kao pileća krilca.
Nikome ih ne pominjem.
Moja biografija zaražena besnilom
sluša kako drugi sve rade bolje.
U ruci nosim očev pištolj
napunjen sa šest efikasnih doza
vakcine o kojoj je Paster ćutao.
LJULJAŠKA OBEŠENA O BREST
U meni se vodi devetogodišnji rat. Vojska je razorila letovališta u Kotoru. Spalila musaku tvoje majke. Povređeni su se vukli po kafanama. Rane lečili kipućim uljem. Jedne me je noći na štakama jurio neko s licem nalik tvom. Popela sam se na brest i sakrila iza lišća.
Mislila sam na more. Gledala mladice kako rastu iz mene. Ipak, nisam mogla dugo da se držim za granu. Pala sam na svoj grob. Žrtvovala svoj narod. Potpisali smo primirje i zaklali lubenice.
Ponovo se ljuljam nad provalijom. Nož niče iz mog pupka. Ljuljaška prazna. Brest će poseći i tu će sagraditi garažu na tri nivoa. Niko ne zna šta će biti sa mnom.
U METROU
Otići.
Skliznuti niz vazduh.
Podzemna železnica je skoro prazna.
Malo šta je tako jadno
kao kad u zoru tutnjim
u tesnoj prostoriji bez odjeka.
Svaka reč se uklapa u bilo vagona.
Unazad.
voleti naopakog sebe.
Polako nestati sa prizemlja života.
Udovoljiti mraku u trbuhu.
prirodno se odvojiti od straha.
Osedeću gledajući sebe u potiljak.
A mislila sam
bar smrti ima dovoljno za sve.
AKO ME IKADA POZOVEŠ NA DEJT
Od štapića za sladoled
napravićemo krst
na grobu tvog mačka.
Poješćemo tri parčeta lubenice
mačevati se kišobranima
na poleđini bioskopske ulaznice
napisaću ti ljubavnu poruku
Morzeovom azbukom.
Reći ću ti
kao mala mislila sam da su muve
akrobate u cirkusu za patuljke
a paukova mreža sigurnosni sistem.
Priznaću ti
često se osećam kao motel
na periferiji grada
ili nevažeći kalendar
iznad kuhinjskog šporeta
Jednog dana sve kaktuse sveta
spakovaću u gepek polovnog automobila
krenuti čak do Askuma
na nas će padati bombe
pucaće kao plastični baloni.
Za GLEDIŠTA izbor priredio: Željko MITIĆ
Piše: Jovana BAJAGIĆ
PROČITAJ JOŠ
ODABERI JOŠ
20
20