Одломак из рукописа романа На путу до човека, др Николе Пантића из Београда, овенчаног нишком градском књижевном наградом СЛАВИША НИКОЛИН ЖИВКОВИЋ, на конкурсу Друштва књижевника и књижевних преводилаца, за најбољи необјављени књижевни рукопис написан на српском језику 2022. године.
На путу до човека – Дневник заснован на истинитим догађајима
ЖИГ
Било је топло и ведро зимско јутро. Џозеф је седео на самој ивици удобне металне фотеље, тик уз покретни сто на коме је лежао папир, само један од превазиђених изума давно заборављеног времена. Умео је тако повремено да ухвати себе како празно блене у још празнију хартију, не успевајући да нађе прави израз за отпочињање мисли.
Увек му је деловало да идеја побегне баш у моменту када почне да се дефинише у његовој глави. Овога пута се чинило другачије, јер је идеја добијала облик нечег достижног. Лева рука, коју је користио за фино руковање предметима и у којој се тог тренутка налазила оловка, покренула се лагано ка папиру када се зачуло звиждање из његове десне подлактице.
Био је то Аусвајс, имплант лоциран у доњем делу десне руке, са задње стране, пар центиметара изнад места на коме се подлактица зглобљава са шаком. Џозеф је истренирано бацио поглед ка екрану импланта, само да би угледао црвени аларм који је показивао повишен ниво мотивисаности.
Превисока мотивисаност ће довести до хиперактивности и агресије, из којих лако могу следити несарадљивост, свадљивост и угрожавање туђих слобода. То зна сваки грађанин Света. Иако не постоји закон који обавезује појединца да коригује сопствену мотивисаност, препоруке Светске научне организације јасно казују да она мора бити правовремено враћена у препоручени опсег који се креће између осам и дванаест интернационалних јединица.
Наравно, Аусвајс неће сам регулисати мотивисаност, без претходне консултације са корисником. То би било кршење људских права.
Након што хемосензитивне плочице, које су свакој индивидуи непосредно по рођењу пласиране у регионе мозга од суштинског интереса и центре са релевантном улогом у регулацији расположења и емоција, региструју повишен или снижен ниво неуротрансмитера допамина у префронталном кортексу, задуженом за више интелектуалне функције, оне ће конвертовати измерену концентрацију допамина у интернационалне јединице мотивисаности, а потом бежично послати добијене информације до Аусвајса, који ће на екрану приказати аларм у случају да су вредности ван опсега препоручених.
Корисник ће једним кликом потврдити да ли жели извршавање корекције мотивисаности или не. Све мора бити на добровољној бази. У случају да корисник прихвати корекцију, Аусвајс ће послати сигнал до депоа коригујућих супстанци, који се налазе непосредно испод лобање и који су, налик хемосензитивним плочицама, такође пласирани свим индивидуама непосредно по рођењу.
Из депоа ће се потом ослободити одговарајућа запремина коригујуће супстанце и мотивисаност ће поново бити у еквилибријуму. У случају да мотивисаност буде испод осам интернационалних јединица, из депоа ће се ослободити допамин и мотивисаност ће бити подигнута до прописаног опсега.
Уколико мотивисаност буде изнад дванаест интернационалних јединица, ослободиће се допамински антагонисти, који ће блокирати ефекат допамина, и ниво мотивисаности биће снижен. Било како било, баланс ће бити постигнут и то је једино што је битно. Као што вишак мотивисаности доводи до агресије и угрожавања туђих слобода, тако њен мањак води у незаинтересованост, која као крајњи продукт даје суицид.
Стога и мањак и вишак мотивисаности могу имати негативне последице. Због тога увек морамо имати на уму да је постизање еквилибријума ултимативни циљ. Овај принцип важи свакако и за друге емоције. Бес, љубав, мржња, страх… Све се може вратити у нормалу једним кликом. Нема потребе претеривати у било чему.
Екстреми доводе до лоших исхода. То су основни принципи којих се чврсто држи Светска научна организација и који до сада нису изневерили. Резултати су јасно видљиви. Стопа криминалитета је од почетка примене Аусвајса до сада опала за невероватних петнаест хиљада процената, док је суицид на нивоу статистичке грешке.
Свему томе је вероватно допринела и чињеница да више нема класних разлика, јер нема потребе за надметањем, постављањем и постизањем циља. Због тога је и новац пре више стотина година укинут. Технологија обавља већину послова, те су људи потребни само за задатке непрактичне за вештачку интелигенцију, која постаје све природнија од оне природне. Осим тога, свако физичко задовољство је доступно на клик.
Више електрода је лоцирано у различитим деловима nucleus accumbens-а, познатијег као центар за задовољство. Стога је лако иницирати осећај било ког типа задовољства. Оргазам… клик. Кокаин… клик. Хероин… клик. Никотин… клик. И све то без последица по здравље… физичко, разуме се. Није ли ово савршен Свет?
Чак се отишло толико далеко да тренутно постоји преко двеста различитих укуса који могу бити доживљени једним кликом. Можете јести сланину и ћевапе и пити пиво до бесвести без икаквих последица. Ваша јетра ће бити очувана, концентрација холестерола у крви као да имате двадесет, а не двеста двадесет година.
Већи интензитет и нове, иновативније типове задовољства морате ипак зарадити. То се постиже кроз прихватање онога што вам Аусвајс препоручује. Дакле, уколико вам је саветовано смањење беса, смањићете бес. Уколико вам је препоручено повећање страха, повећаћете страх. Толико је једноставно.
Само ваља послушати имплант. И ставити емоције по страни… али оне су већ регулисане, тако да ни то није ваш део посла. Само прихватајте добронамеран савет Аусвајса и то је све. Што сарадљивији будете, виша ће бити вероватноћа за овомесечни бонус у виду два нова типа физичког задовољства и изгледнија могућност појачавања интензитета задовољства за два додатна степена. Заслужена награда.
Нове врсте задовољства бивају програмиране свакога дана, те никада немојте мислити да не долази нешто још боље. Само стискајте YES на импланту и могућности самозадовољавања шириће се у недоглед. Ви сте сопствени мали Бог. За љубитеље интелектуалног задовољства, ту је виртуелна стварност која никада неће бити надмашена реалном стварношћу. Неколико кликова на ручном импланту ради одабира вама најпријемчивије виртуелне стварности довешће до слања сигнала електродама у вишим можданим центрима и иницирања незаборавног искуства које може трајати колико год желите…
Уколико редовно прихватате добронамерне савете Аусвајса, разуме се.
Ако пак одбијете препоруку Аусвајса о корекцији одређене емоције, он ће вас упорно подсећати да је ваш неурохемијски баланс поремећен. Најпре ће то чинити сваких десет минута, затим сваких пет минута и, коначно, сваких шездесет секунди. Аларм ће се оглашавати у виду све црвенијег екрана и све гласнијег звука, који ће на крају достићи интензитет и облик најјаче сирене која се може замислити.
Тако, чак и ако сами не схватите да је у вашем личном интересу корекција психолошког дисбаланса, наћи ће се у вашој близини нека добра душа која ће вам објаснити да је за вас најбоље да пристанете на препоруку Аусвајса и коригујете сопствене емоције. У екстремним одступањима од референтних вредности, имплант задржава легитимно право да опомене шаље и у краћим временским размацима од једног минута.
Осим тога, на екрану ће се појављивати понављана упозорења о могућем смањењу доступних доза физичких задовољстава или смањењу броја доступних сати у виртуелној стварности за наредни месец. Тако да имате избор: гласан аларм и мањак доступних задовољстава за идући месец или већа доступност задовољстава и одсуство сирене. Ви бирате.
Џозеф је стиснуо YES на импланту, потом се придигао у фотељи и притиснуо тастер са своје десне стране. На столу се појавио отвор у коме су се приказала четири шприца различите садржине. Први је садржао протеине, други угљене хидрате, трећи есенцијалне масти, четврти витамине и минерале. Садржај једног по једног убризгавао је у свој крвоток преко континуирано отворене венске линије на левој надланици.
То је био доручак.
Сада је спреман за радни дан.
За ГЛЕДИШТА пише: Никола Пантић
