Jubilarni, peti „Teatar na raskršću” doneo je niškoj publici književno veče Radomana Kanjevca, poznatog srpskog pesnika, koji je govorio svoje stihove u okviru pratećeg programa festivala u Narodnom pozorištu u Nišu. Zahvaljujući velikom srpskom pesniku, sada su njegovi novi stihovi po prvi put i pred čitaocima. Portal GLEDIŠTA sa ponosom predstavlja tri pesme iz njegovog neobjavljenog rukopisa knjige poezije: „Grešne misli na svetim mestima”.
TAJNA
To je grad o kome se ništa ne zna
Brodski bi rekao: dve ribe koje se prže u tiganju
Ujutru osećaj divnih propuštenih prilika
Danju miris nekadašnjih, ustajalih vekova
Noću tišina kao u tuđem grobu
Talasi koji udaraju o imena i datume
Vlaga memljivih zidova koji ne odaju tajne
Kurve na svakom ćošku
Prazni saloni u kojima odzvanjaju nekadašnji osmesi
Magla u kojoj se ne vidi ništa osim istine
Muzičari koji pevaju kad govore
Čas u kome se čovek može sresti sa sobom
Lepota koja ne prolazi
MAGNETI
Ponekad, u gluvo doba noći
Kad je pun mesec i kad je prazna kuća
Čujem kako razgovaraju magneti na mom frižideru
Tiho, da ne probude ukućane.
Šapat njihovih zubatih, zaraznih jezika
Meša se sa mirisima predgrađa u gradovima
Kroz koja sam prolazio mlad i neukrotiv
I teškom tišinom praznih hotelskih hodnika
U kojima sam ostavio sećanje na budućnost.
Dok razgovaraju, magneti se pomeraju
Pale se i gase u mrklom kuhinjskom mraku
Pretvarajući glatku površinu hladnjaka
U moju malu, virtuelnu Vavilonsku kulu
KAMENOLOM
Na ovom svetom mestu
Na kome je neko odgrizao komad zemlje
Kao parče velike zelene jabuke
Gradi se vavilonska kula, pravi se neprohodan put
Ovde je svakome živome stvoru
Komad kamena dobra zamena za večnost
Ovde se rađaju simboli beskonačnosti
Kule motrilje, sa kojih dobri vojnici
Krišom gledaju raspomamljene kupačice
Ovde je glava nekog budućeg Cezara
Boja za freske, za novi hram u Hori
Kamen za kupus, koji će prehraniti sirotinju
Berlinski zid, koji razdvaja navike
Ovo je rodno mesto materije
Na kome čovek može sačuvati duh
Tupi udarac hladnog oružja u samo srce planete
Koji proizvodi samo klasičnu muziku
Za onoga ko ima apsolutni sluh
Ovde se večnost drobi u sitne komade
I onda ponovo spaja u slike i mozaike
Ovo je mesto na kome je stvaran svet
Raj za pesnike, pakao za prozaike
Za GLEDIŠTA piše: Radoman KANJEVAC
