U Nišu je 22. januara 2025. godine preminula Aleksandra Saška Dejanović, urednica kultne emisije „Spektar melodija” koja se emitovala na talasima Radija Niš od 1978. do 1988. godine.
Aleksandra Saška Dejanović (1943–2025) legenda niškog radija, ostavila je neizbrisiv trag u lepšoj istoriji Niša kod svih koji su slušali i voleli njenu emisiju. Njen rad nije bio samo profesija, već životna strast koja se odrazila u svakom slovu i taktu muzike koju je emitovala. Njen muzički izbor bio je prava inspiracija za mnoge, a emisija Spektar melodija postala je nešto više od programa na radiju – postala je simbol vremena.
RADNI VEK U RADIO NIŠU
Saška je rođena u Boru, 7. februara 1943. godine, a u Nišu je završila Osnovnu i Srednju muzičku školu „Dr Vojislav Vučković”. Upisala je istureno odeljenje Beogradske muzičke akademije u Nišu, ali je odmah nakon srednje škole počela da radi na radiju, gde je provela ceo radni vek. Započela je kao tonski realizator, zatim radila kao fonetekar, a kasnije i kao muzički saradnik.
Njeno besprekorno snalaženje među hiljadama ploča i traka postalo je legendarno, a tome svedoče brojne anegdote. Ova veština joj je znatno olakšala uređivanje muzičkih emisija. Za izbor muzike u dokumentarnim emisijama dobila je više nagrada na konkursima Jugoslovenske radio-televizije.
KULTNA EMISIJA SPEKTAR MELODIJA
Najveću slavu stekla je uređivanjem i pisanjem najave za jednu od najslušanijih emisija Radio Niša – Spektar melodija, koja se emitovala u udarnom terminu radnim danima od podneva do četrnaest časova.
Ova emisija je, mnogo pre pojave interneta i nezaustavljive „piraterije”, bila u Nišu najvažniji izvor informacija o novoj muzici, kako sa prostora bivše države, tako i muzike sa svetskih pozornica.
Emisija je imala brojne saradnike – diskofile, koji su nesebično donosili novu muziku i pripremali tematske blokove: filmsku muziku, džez, bluz, hevi metal, novi talas.
Emisija je donosila i Muzički medaljon–blok popularne klasične muzike, koji je kod mladih slušalaca izazivao oduševljenje i imao značajan obrazovni karakter.
Lista Spektra sastavljana je po željama slušalaca koje su redovno pristizale u vidu dopisnica, razglednica i pisama. Radio Niš je u to vreme mogao da se čuje na ultrakratkim i srednjim talasima širom Srbije, sve do juga povardarja, ali i u Bugarskoj i Rumuniji, gde je emisija takođe imala verne slušaoce.
A Saška je svu tu publiku vredno negovala i pravim rasporedom pesama uticala i na to da zbog toga mnogi đaci svojevremeno zakasne na popodnevne časove u školu, slušajući naravno Spektar melodija.
Kroz emisiju su prošla gotovo sva značajna imena popularne muzičke scene, a nekoliko stranica otrgnutih iz knjige autograma svedoče o zvezdama kao što su bile Đorđe Balašević, Milan Mladenović, ali i Darko Rundek i mnogi, mnogi drugi.
PODRŠKA MLADIM NIŠKIM MUZIČARIMA
Emisija je bila posebno vetar u leđa i najznačajnija podrška niškim muzičkim grupama, kao što su bile Lutajuća srca, Galija i Kerber.
Saška je sa ekipom ton majstora često organizovala snimanja u studiju Radio Niša, uglavnom u večernjim i noćnim satima, nakon završetka programa, a Spektar melodija je imao tokom decenije emitovanja i brojne spikere – Voja, Jasmina, Elva, Neda, Saša, Dušan … Jedna od velikih akcija bila je organizacija koncerta Spektar melodija u Hali Čair, gde je nastupilo na desetine niških sastava.
Međutim, poseban događaj bilo je snimanje pesme Spektar melodija 1986. godine, u kojoj su učestvovali članovi Galije, Kerbera grupe Tam-tam i drugih. A koju zahvaljujući porodici Dejanović možete čuti i danas. Muziku i aranžman napisao je poznati niški kompozitor Minja Marković, a tekst je napisala naša draga profesorka Dragana Mašović. Upečatljivi solo u kompoziciji izveo je Žan Žak Roskam, poznati tamnoputi, tadašnji član grupe Galija.
Spektar melodija – Arhivski zapis iz 1986. godine
MALI I VELIKI LJUDI IZ RADIO APARATA
Spektar je uz objašnjenje uprave radija da u razrađenom terminu treba „zaraditi na marketingu” – ukinut 1988. godine.
Do odlaska u penziju 1997. godine Saška je radila na mnogim drugim programskim segmentima, a poslednjih gotovo dve godine „bojila” je svojim muzičkim izborom noćni program Radio Niša.
Poslednje večeri na radnom mestu, Saški je ukazana čast da bude gost u emisiji Gost u (Lole Ribara) 7a. Zahvaljujući se slušaocima, kolegama i saradnicima koji su joj pomagali, hrabrili je i podržavali – oprostila se rečima: „Svoj radni vek zaista vidim kao pesmu koja se najviše voli, a svaka pesma ima svoj početak i kraj.”
ŽIVOT I NASLEĐE ALEKSANDRE SAŠKE DEJANOVIĆ
Saška je provela pedeset devet godina u braku sa svojom srednjoškolskom ljubavlju, profesorom muzike i dirigentom Slobodanom Dejanovićem. Iza sebe je ostavila dvojicu sinova, troje unučadi i troje praunučadi.
A njen doprinos kulturi i muzičkom životu Niša ostaće zauvek upamćen. Aleksandra Saška Dejanović nije bila samo muzička urednica, već i simbol jednog vremena kada je muzika zaista spajala ljude čudesnim Spektrom melodija.
U noći 24. aprila, od strahovitih povreda zadobijenih udarcem automobila na pešačkom prelazu, u centralnoj niškoj ulici Generala Milojka Lešjanina, u 74. godini života, preminuo je Ivan Felker, poznati niški i srpski vajar, čovek široke duše i srca, vrstan pedagog, i po svom vajarskom delu – nacionalni radnik, u onom pravom smislu te arhaične reči: iz prošlosti za sadašnjost!
Ivan Felker (1950-2024)
Svakoga dana, bez obzira na svoje godine, a bio je vitalan u svakom pogledu, prelazio je ulicu na istom pešačkom prelazu kod džamije, uglavnom u isto vreme – između sedam i osam časova, žureći ka svom ateljeu u Niškoj tvrđavi, tik pored ulaza u današnju Gradsku baštu. Tog jutra nije stigao: zanemelo je njegovo vajarsko dleto!
Bio je umetnik – vajar nacionalnog romantizma, koji je precizno kao crtač iz svoje snažne vajarske imaginacije izvlačio duh, karakter i psihološke nijanse za bronzane portrete brojnih likova iz srpske istorije, rasute po zemlji Srbiji, i tamo daleko, u Americi posebno, na radost naše dijaspore.
Ne mnogobrojna, ali respektivna branša srpskih vajara, majstora gline, kamena, drveta i železa, izgubila je njegovim odlaskom kolegu – par excellence!
Ivan Felker rođen je u Nišu 1. februara 1950. godine, u staroj niškoj građanskoj porodici, koja je poznata i danas, u poslednjoj oazi starih Niševljana. I ne, ne misli se ovde na stanovnike živopisnog svrljiškog seoceta, nego su se u putopisnoj književnosti upravo ovom rečju – Niševljani, oslovljavale stare Nišlije u 19. i u prvoj polovini 20. veka.
Iz porodice je poneo u vaspitanju skromnost kao vrlinu, kao nijansu stare građanske etikecije, i talenat kojim se legitimisao u tokovima savremene srpske umetnosti. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1976. godine, sa odlikom – prosečnom ocenom 9,27; postao je član Udruženja likovnih umetnika Srbije 1978. godine.
Učestvovao je na više grupnih i priredio brojne samostalne izložbe. Ostavio je iza sebe značajan broj vajarskih dela u Srbiji i širom sveta, a za svoj umetnički rad poneo je više priznanja i nagrada.
Palata pravde u Nišu biće mesto na kojem će se, verujemo, zadovoljiti pravda, usled nasilno prekinutog života ovog velikog Niševljana, ispod čijih ruku je nastao dobar deo rekonstruisane plastike, pre poslednje obnove ovog starog niškog zdanja.
I priča se ovde ne završava, jer su njegove zlatne ruke rekonstruisale i elemente stare Pelikanove zgrade na Vili Gorča, u niškoj Obrenovićevoj ulici, kao i grb Kraljevine Jugoslavije na današnjoj zgradi Univerziteta u Nišu.
Stari grb, Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, i danas je pored njegovog ateljea, jer je smatrao da je umetničko delo večno, iznad svakog sistema i epohe!
Ivan Felker je autor skulpture Rad u Mariboru, u Aranđelovcu na simpozijumu Mermer i zvuci vajao je skulpturu Izvor, Dvoglavog orla u Soko Banji, česmu Puž u niškom parku Čair, ali i brojna poprsja u srpskom parku u Klivlendu u Sjedinjenim Američkim Državama, poput Kralja Petra, Stevana Stojanovića Mokranjca, Vuka Stefanovića Karadžića, Mileve Marić, Milutina Milankovića i Nadežde Petrović. Autor je spomen-ploče Milevi Marić Ajnštajn koja je postavljena u Cirihu u Švajcarskoj. Iz značajnog opusa izdvaja se i njegovo delo Srpski vojnik na Mokroj Gori.
Ivan Felker ostavio je iza sebe možda najprepoznatljivije umetničko delo, nesumnjivo brend grada, čiju fotografiju mnogi iz Niša ponesu za uspomenu – vajarsku kompoziciju, bajkovitu scenu razgovora ovejanih Nišlija: likova iz znamenite niške proze „Ivkova slava“ (objavljene 1895. u Srpskom pregledu), lovdžije Kalče i Stevana Sremca, njegovog povesničara. Naravno, i pas Čapa je deo ove scene, koji znatiželjno i zbunjeno sluša Kalčine lovdžijske priče… i sve to dočarano u bronzi majstorskom rukom Ivana Felkera.
Vajari dobro znaju koliko je zahtevno izvesti ovakvu kompoziciju, i zasigurno, po mišljenju struke, to je veliki domet u srpskom vajarstvu.
Spomenik je otkriven 2006. godine na dan Svete Petke, krsne slave gradske opštine Medijana, čije je tadašnje opštinsko veće, na čelu sa predsednikom Dragoslavom Ćirkovićem, omogućilo realizaciju kompozicije, kao i projekat kulturne akcije obeležavanja toponima Starog Niša u Sremčevim delima.
Rad na spomeniku je započet po ideji niškog glumca Mlađe Nedeljkovića, a realizovan je u sklopu građanske inicijative kustosa legata Stevana Sremca i Branka Miljkovića niškog Narodnog muzeja, čijim idejnim konceptom je i uobličen kompletan projekat NIŠ – GRAD OTVORENI MUZEJ: Obeležavanje toponima iz dela Stevana Sremca, te su izvedene i spomen-ploče autora Ivana Felkera: na česmi na Trgu Stevana Sremca na ulazu u Kazandžijsko sokače, sve četiri ploče, zatim ploča na mestu gde je bila niška Sremčeva mehana Marger, i ploča za Ivkovu kuću, gde se slavila čuvena slava Ivka Jorgandžije.
Po gradskom vajarskom opusu, Ivan Felker se svrstao u red znamenitih vajara kojima je Niš bio u srcu i duši: Radeta Stanković, Milovan Krstić, Slavko Miletić, Dragan Nikolić, Aleksandar Šakić, Nikola Antov, Vasja Perevalov, Zvonimir Kostić Palanski (pesnik i vajar), Miroljub Kostić Kole, Vlada Ašanin, Mile Simić i čudesni Nebojša Mitrić, autor spomenika Branku Miljkoviću, princu pesnika.
Negujući baštinu ove tradicije, Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša pokrenuće zvaničnu inicijativu da se tokom 2025. godine, kada se bude obeležavalo 170 godina od rođenja Stevana Sremca, postavi i prigodno obeležje, upravo na Trgu Stevana Sremca, u znak sećanja na vajara Ivana Felkera, kao i spomen-ploča na mestu gde se nalazila Kalčina kujundžijska radionica.
Osim ovoga, Društvo će predložiti i postavljanje spomen-ploče u ulici gde je živeo i radio Mihajlo Golubović, književnik i pisac Kalčinih priča, kao i izradu bronzanog portreta zaslužnog Nišlije, konzula, doajena srpskog novinarstva, književnika i nacionalnog radnika za oslobođenje Kosova i Metohije, Todora Stankovića, čiji se očuvani gipsani model, autora Slavka Miletića, čuva u niškom Narodnom muzeju.
IVAN FELKER, umetnička biografija
1. Samostalne izložbe
1980.
Beograd, Galerija Kolarčevog narodnog univerziteta
1982.
Niš, SALON 77
Niš, IZLOŽBENI SALON EI
Aleksinac, Dom kulture
Zaječar, Narodni muzej
1985.
Leskovac, Dom kulture
2. Grupne izložbe
1977.
Niš, Likovni umetnici Niša
1978.
Zemun, Otvoreni Oktobarski salon
1979.
Beograd, 61. Izložba ULUS-a
Beograd, 30 godina Fakulteta primenjenih umetnosti
Beograd, Majska izložba ULUPUDS-a
Beograd, 20. Oktobarski salon
Rijeka, Jugoslovensko bijenale mladih
Niš, Aprilski susret
Niš, Primenjena umetnost i dizajn
1980.
Beograd, 21. Oktobarski salon
Beograd, Novoprimljeni članovi ULUS-a
Beograd, Majska izložba ULUPUDS-a
Niš, Likovni umetnici Niša
1981.
Beograd, 22. Oktobarski salon
Beograd, 65. Izložba ULUS-a
Beograd, NOB u delima likovnih umetnika Jugoslavije
Da bismo čitaocima pružili najbolje iskustvo, koristimo tehnologiju takozvanih kolačića za čuvanje i pristup informacijama o uređaju sa kojeg pristupate ovoj adresi. Vaša saglasnost omogućava programu da automatski obrađuje podatke. Nepristanak ili povlačenje saglasnosti neće negativno uticati na karakteristike, ali gde kad neće učitati poneku sliku u zavisnosti od izbora pisma. Takve potrebe aktivni servisi opslužuju.
Portal Gledišta ima autorska prava na sve sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala, bez dozvole vlasnika autorskih prava, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.
Stavovi izrečeni u tekstovima ne odražavaju nužno i stav Redakcije Gledišta.
Osnovni
Uvijek aktivan
Tehničko skladištenje ili pristup koji je striktno neophodan za korišćenje usluge koju izričito zahteva pretplatnik ili korisnik, ili u jedinu svrhu obavljanja prenosa komunikacije preko elektronske komunikacione mreže.
Preference
Tehničko skladištenje ili pristup su neophodni za legitimnu svrhu čuvanja preferencija koje ne zahtevaju pretplatnik ili korisnik.
Statistika
Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u statističke svrhe.Tehničko skladište odnosno traženje pristupa isključivo u anonimne statističke svrhe. Informacije sačuvane ili preuzete samo za ovu svrhu se ne koriste za vašu proveru bez sudskog poziva, dobrovoljne saglasnosti od strane vašeg Internet provajdera ili dodatne evidencije treće strane.
Marketing
The technical storage or access is required to create user profiles to send advertising, or to track the user on a website or across several websites for similar marketing purposes.
