Februar je tradicionalno poznat kao period pojačane aktivnosti mačaka, što je u starom evropskom folkloru viđeno kao vreme kad one „vode ljubav”. U prošlosti se to povezivalo sa noćnim mjaukanjem i susretima mačaka, ali savremena urbana realnost dodaje ovom mesecu mnogo ozbiljniju notu.

---

ŠOKANTNI PODACI I MITOVI

Počeo je februar, mesec tokom kojeg se širom savremenog sveta intenzivira rizik od širenja felinog imunodeficijentnog virusa (FIV), poznatog kao „mačji SIDA”. Globalno je oko 8,7% mačaka zaraženo, dok u uličnim populacijama procenti u pojedinim regionima dostižu i 30%. U Srbiji, istraživanja ukazuju da je 27–31,6% uličnih mačaka pozitivno na FIV, iako se radi o uzorcima iz pojedinih gradskih sredina, ne o nacionalnoj statistici.

Urbanizacija i stalna dostupnost hrane menjaju prirodne obrasce ponašanja mačaka. Kolonije postaju brojnije, parenja češća, a rizik od prenosa bolesti – veći. Zahvaljujući stručnom vođenju razgovora sa niškom veterinarskom ambulantom „Biljana i Dušan Vet” naš cilj je da problemu priđemo naučno-popularno, oslanjajući se na svetske prakse i domaće uslove, uz jasnu poruku: zanemarivanje FIV-a ugrožava ne samo mačje populacije, već i stabilnost urbanih ekosistema.

ŠTA JE FIV I KAKO SE PRENOSI?

Felin imunodeficijentni virus (FIV) je retrovirus sličan HIV-u kod ljudi, ali je isključivo mačji. Napada imuni sistem, čineći životinju podložnom infekcijama, tumorima i hroničnim oboljenjima. Virus sam po sebi ne ubija, ali postepeno slabi odbrambene sposobnosti organizma.

Simptomi se razvijaju postepeno. U akutnoj fazi, nedelju do dve nakon zaraze, mogu se javiti groznica, letargija i uvećani limfni čvorovi. Sledi duga asimptomatska faza u kojoj mačka izgleda zdrava. U završnoj fazi javljaju se hronične infekcije, gubitak težine, upale desni, gastrointestinalni i respiratorni problemi, kao i neurološki poremećaji.

Prenos FIV-a najčešće se dešava preko ugriza, jer se virus nalazi u pljuvački. Zbog toga su mačori koji se bore za teritoriju najugroženiji. Manje čest prenos je sa majke na mačiće ili tokom parenja. Virus se lako uništava dezinfekcionim sredstvima i kratko preživljava van domaćina.

Prevencija podrazumeva sterilizaciju, vakcinaciju, izbegavanje slobodnog kretanja i redovan veterinarski nadzor. Leka za FIV nema – dostupna je samo terapija koja podržava imunitet.

RASPROSTRANJENOST FIV-a I BIOLOGIJA PARENJA MAČAKA

Seropozitivnost na FIV u svetu u proseku iznosi oko 9%, ali u uličnim populacijama može da dostigne i značajno više procente. U Evropi se kreće od 2% do preko 30%, zavisno od država, ali i načina uzorkovanja. Trenutni podaci kažu, u okruženju, Slovenija 33,3%, Hrvatska 13–20%, Mađarska 2,7–30%.

U Srbiji, studije iz Novog Sada pokazuju prevalenciju od 27–31,6% u uličnim kolonijama, što upućuje na stabilno visok nivo virusa u urbanim sredinama.

Sezona parenja počinje u februaru, kad duži dan kod mačaka aktivira hormonalni ciklus. Ženke ulaze u estrus svakih dvanaest do dvadeset dana, tri do dvadeset dana trajanja, dok su mužjaci spremni tokom cele godine.

U urbanim sredinama, gde je hrana obilna i uvek lako dostupna, prirodni ciklusi se menjaju. Ženke se češće pare sa više mužjaka, a mužjaci postaju tolerantniji, to smanjuje agresiju, ali povećava učestalost kontakta i samim tim rizik od prenosa FIV-a. Obrasci ponašanja koji su nekada bili sezonski postaju celogodišnji, što dovodi do brzog rasta populacije i širenja virusa.

SITUACIJA U SRBIJI: ZAKONI, REALNOST, IZAZOVI I SVETSKE PRAKSE

U Srbiji je problem uličnih mačaka ozbiljan i dugotrajan. Zakon o dobrobiti životinja iz 2009. godine zabranjuje ubijanje zdravih mačaka i promoviše TNR (uhvati–steriliši–pusti), ali njegova primena je nedovoljna. Lokalne samouprave retko vode evidenciju o uspešnosti programa. Ili, ako vode ti podaci ostaju manje poznati javnosti.

Najveći teret pada na volontere, koji TNR sprovode uz ograničene resurse. Cena sterilizacije je od 18–26 evra što za mnoge organizacije predstavlja stalni izazov. Napuštanje životinja ostaje glavni uzrok porasta populacije, a iako su kazne propisane – primena je retka.

U Beogradu su kolonije brojne, a FIV se nesumnjivo širi. Novi predlozi ograničenja hranjenja mačaka mogu dodatno pogoršati situaciju, jer se bez kontrole reprodukcije broj još brže uvećava. Na žalost, ni u Nišu slika nije mnogo optimističnija – o manjim sredinama da i ne govorimo.

Svetske prakse pokazuju da je TNR najefikasniji model smanjenja populacije c stabilizacija se postiže tek kad je 75–80% životinja sterilisano. U Hong Kongu kombinacija TNR-a i monitoringa donela je merljive rezultate; u Australiji se TNR kombinuje sa usvajanjem i eutanazijom teško bolesnih životinja. U Evropi, u Holandiji i Norveškoj, modifikovani TNR uključuje i uklanjanje izrazito agresivnih ili bolesnih jedinki.

Ključ uspeha su kao i u većini društvenih oblasti informisanost, zakonska disciplina, odgovorno vlasništvo, evidencija uzgajivača i stroge kazne za napuštanje.

---

PUT OD HAOSA DO KONTROLE

Nekontrolisane populacije mačaka šire bolesti, uključujući zoonoze poput bartonele, narušavaju ekosisteme i dugoročno opterećuju gradske budžete. Srbiji je potreban državno koordinisan program sterilizacije, partnerstvo sa organizacijama, obrazovni program u školama i šire informisanje građana.

Iako februar tradicionalno budi sliku prirodnog ciklusa mačje ljubavi, stvarnost je daleko složenija. Svako od nas može da doprinese: sterilizacijom svojih ljubimaca, nenapuštanjem životinja i podrškom volonterima. Samo tako frapantne brojke mogu da se pretvore u dobar primer uspešne kontrole i odgovorne brige.

---

---

---

PROČITAJ JOŠ

---

ODABERI VIŠE

---

Pridružite se kanalima Gledišta:
• Viber | Votsap •

---

---