Сутра, у уторак 11. новембра, навршава се 170 година од рођења Стевана Сремца, једног од највољенијих српских приповедача, сатиричара и реалиста. Рођен у Сенти, а судбином и духом везан за Ниш, Сремац је својим делом обележио време у којем се стварао модерни град – са свим његовим противречностима, топлином, хумором и људском мером.


Ниш му је постао друга постојбина, а његови јунаци – од Манета кујунџије из Зоне Замфирове до газда Ивка из дела Ивкова слава – трајни су део нашег културног сећања. У граду где је предавао, дружио се, бележио гласове вароши и околних села, Сремац је сјединио темпераментни дух старог Ниша и језик приповетке војвођанске равнице. У његовим реченицама живе и варошки чиновници и нишке калдрме, и сељаци и занатлије, и вечна људска потреба да се смејемо себи, иако нам често није до смеха.
Сремац је умео да разобличи самозване „просветитеље” и „напредњаке” са истом љубављу с којом је умео да опише винце, како му је од милошта тепао, али и песму и вечиту жељу за бољим животом.

Поводом ове значајне годишњице, Гледишта доносе снимак предавања проф. др Горана Максимовића: „Књижевни завичај Стевана Сремца”, одржаног у оквиру програма међународне 34. Књижевне колоније Сићево. Овим избором се, у граду који га је примио као свог, подсећамо писца који је, можда више него ико, умео да нас насмеје и опомене у исти мах.
Редакција ГЛЕДИШТА © 2025

ПРОЧИТАЈ ЈОШ

ОДАБЕРИ ВИШЕ