Предавање Архиве

Станислав Винавер је једна од најснажнијих и најнеобичнијих личности српске модерне – песник, есејиста, преводилац, ратник и авангардни мислилац који је у себи спојио исток и запад, разум и игру, традицију и бунт. Његов живот, од родног Шапца и студија на Сорбони до фронта и логора, представља драму једне интелектуалне епохе, у којој је реч била и оружје и спас.

Као један од 1300 каплара, Винавер је прешао албанску голготу и уређивао Српске новине на Крфу. После рата био је новинар, дипломата и преводилац, али пре свега – визионар језика. У својим делима, од Манифеста експресионистичке школе до Језика нашег насушног, непрестано је трагао за смислом и мелодијом речи, рушећи границе жанрова и очекивања.

Аутор је Громобрана свемира и Пантологије новије српске пеленгирике којима је у српску књижевност унео авангардну слободу и раскош интелектуалног искуства. Као преводилац Раблеа, Керола, Хашека и Марка Твена, ширио је границе српског језика и показивао да превод може бити стварање једнако оригиналу. Његова проза и есеји остали су трајни изазов и пример за све који мисле и пишу без страха.

Предавање проф. др Гојка Тешића поводом 70. годишњице од смрти Станислава Винавера

Поводом седамдесет година од његове смрти, Гледишта доносе видео-запис предавања проф. др Гојка Тешића: „Да ли Винавер живи и данас”, одржаног у оквиру 34. Књижевне колоније Сићево. Ово сећање није само омаж једном аутору, већ и позив да се поново чује његов глас, који је и данас јасан, слободан и савремен као и пре једног века.

ПРОЧИТАЈ ЈОШ

СТЕВАН СРЕМАЦ – **СТО СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД РОЂЕЊА**

ОДАБЕРИ ВИШЕ

· књижевност

· уметност

· друштвена питања

Сутра, у уторак 11. новембра, навршава се 170 година од рођења Стевана Сремца, једног од највољенијих српских приповедача, сатиричара и реалиста. Рођен у Сенти, а судбином и духом везан за Ниш, Сремац је својим делом обележио време у којем се стварао модерни град – са свим његовим противречностима, топлином, хумором и људском мером.

Ниш му је постао друга постојбина, а његови јунаци – од Манета кујунџије из Зоне Замфирове до газда Ивка из дела Ивкова слава – трајни су део нашег културног сећања. У граду где је предавао, дружио се, бележио гласове вароши и околних села, Сремац је сјединио темпераментни дух старог Ниша и језик приповетке војвођанске равнице. У његовим реченицама живе и варошки чиновници и нишке калдрме, и сељаци и занатлије, и вечна људска потреба да се смејемо себи, иако нам често није до смеха.

Сремац је умео да разобличи самозване „просветитеље” и „напредњаке” са истом љубављу с којом је умео да опише винце, како му је од милошта тепао, али и песму и вечиту жељу за бољим животом.

Предавање проф. др Горана Максимоваћа поводом 170. годишњице од рођења Стевана Сремца

Поводом ове значајне годишњице, Гледишта доносе снимак предавања проф. др Горана Максимовића: „Књижевни завичај Стевана Сремца”, одржаног у оквиру програма међународне 34. Књижевне колоније Сићево. Овим избором се, у граду који га је примио као свог, подсећамо писца који је, можда више него ико, умео да нас насмеје и опомене у исти мах.