KULTURNA ISTORIJA SIMPSONOVIH – PORODICA KOJA JE OSVOJILA SVET

Kad je 1989. godine emitovana prva epizoda serije Simpsonovi – božićni specijal: Simpsonovi peku božićnu večeru, malo ko je mogao da nasluti da će taj naizgled jednostavan animirani crtać postati jedan od najvažnijih kulturnih proizvoda s kraja dvadesetog i početka dvadeset prvog veka. Sa radnjom smeštenom u izmišljeni američki gradić Springfild, serija je brzo prerasla u globalni fenomen, koji prevazilazi okvir obične televizijske zabave.

*Simpsonovi nisu počeli kao priča o porodici, već kao priča o jednom gradu. I taj grad i danas liči na naš.*

OD KRATKOG SKEČA DO TELEVIZIJSKE INSTITUCIJE

Simpsonovi su započeli svoj život kao kratki animirani segment u emisiji Šou Trejsi Ulman 1987. godine. Njihov tvorac, Met Grejning, u poslednjem trenutku je odlučio da ne koristi poznate stripovske junake, već da na brzinu osmisli jednu porodicu, imenovanu po članovima njegove sopstvene, uz jedan simbolički izuzetak: Bart, čije ime predstavlja anagram engleske reči brat (razmaženo dete, derište, derle).

Od trenutka kad je američka televizijska mreža Foks prepoznala potencijal i naručila samostalnu seriju, Simpsonovi su krenuli do tad nezabeleženim putem, bez presedana, od eksperimentalne animacije do najdugovečnije animirane serije u istoriji televizije.

Ono što je počelo kao satira i svojevrsni eksperiment ubrzo je postalo centralna tačka pop-kulturnog pejzaža savremenog globalnog televizijskog stvaralaštva.

SPRINGFILD KAO MODEL SVETA

Na prvi pogled, Simpsonovi su priča o jednoj disfunkcionalnoj porodici o ocu lenjivcu zaposlenom u nuklearnoj elektrani, majci stubu doma sa frizurom nalik na spomenik, dvoje dece suprotstavljenih temperamenata i jednoj bebi koja više zna nego što govori. I upravo u toj jednostavnosti leži sva njihova univerzalnost.

Springfild nije stvarno mesto, nego obrazac bilo kojeg grada širom sveta. On jeste američki, ali je i kao svaki drugi grad koji živi od navika, iluzija, medijskih slika i političkih fraza. Kroz taj prostor serija satirično obrađuje gotovo sve teme od izbornih kampanja i korporativne pohlepe, preko religije i obrazovanja, do porodičnih odnosa i masovne kulture.

Humor Simpsonovih nikad nije bio samo zabava jer je u svojim najboljim trenucima bio i uspostavljanje dijagnoze i način da se stvarnost pokaže jasnijom kroz njeno izobličavanje.

LIKOVI KOJI NE STARE JER PREDSTAVLJAJU ARHETIPOVE

Homer Simpson postao je arhetip „malog čoveka” modernog doba koji je neambiciozan, impulsivan, često glup, ali suštinski emotivan i odan. Njegov tipičan uzvik ušao je u rečnike, kao što je i on sam ušao u naše kolektivno pamćenje.

Mardž je moralni oslonac porodice. Bart je večiti buntovnik, a Lisa savest serije, istovremeno intelektualna, etička i politička, dok je Megi tiha ironija svega izrečenog. Oko njih se grana verovatno najbogatijih galerija sporednih likova u istoriji televizije. Srećemo više desetina različitih karaktera od gospodara Bernsa, karikature korporativnog kapitalizma, do Moa, tragičnog vlasnika bara, i čitave parade gradskih marginalaca.

Posebnu ulogu u pripovedačkom okviru serije ima takozvana „večitost junaka” gde niko ne stari jer ne pripadaju konkretnom vremenu, već trajnim društvenim ulogama i principima.

KULTURNI UTICAJ: OD TELEVIZIJE DO KOLEKTIVNOG JEZIKA

Simpsonovi su iz temelja promenili status animacije. Posle njih, više nije bilo moguće animirane serije posmatrati isključivo kao dečju zabavu. Otvorili su prostor za čitav niz ostvarenja od Saut Parka do Femili gaja, ali nijedno od njih nije dostiglo njihovu rasprostranjenost i uticaj.

Fraze, memovi, vizuelni gegovi i kulturne aluzije iz serije postali su deo svakodnevne komunikacije. Istovremeno, serija je izgradila čitavu industriju od filmova, knjiga, igara, tematske parkove i akademske studije. Nije slučajno što je časopis Tajm svojevremeno proglasio Simpsonove najboljom televizijskom serijom dvadesetog veka.

Pre nego što se pojave likovi, postoji prostor. Springfild kao mesto gde satira nastaje iz svakodnevice.

„PROROČANSTVA”, KONTROVERZE I GRANICA SATIRE

Jedan od najčešće pominjanih fenomena serije jesu njena navodna „predviđanja” budućih događaja. Od političkih obrta i sportskih ishoda do korporativnih spajanja, Simpsonovi su više puta „pogodili” stvarnost. Ipak, reč je manje o vidovitosti, a više o dubokom razumevanju mehanizama razvoja događaja savremenog društva. Kad se svet ponaša predvidljivo u svojoj apsurdnosti, satira postaje najprecizniji oblik analize.

Ali kako to već biva … nijedan dugotrajan kulturni fenomen nije bez sporova. Od optužbi da „podriva porodične vrednosti”, preko reakcija na kulturne stereotipe, do pitanja identitetskih politika tako su i Simpsonovi često bili na meti oštre kritike.

Povlačenje pojedinih epizoda, promene u glumačkoj postavi i unutrašnje korekcije pokazuju da serija, iako dugovečna, nije statična. Ona se, ponekad sporo i nesavršeno, prilagođava novim etičkim i društvenim normama.

ISMEJAVATI SVET DA BI SE PREŽIVELO

Sa više od tri i po decenije emitovanja, Simpsonovi su doslovno postali kulturna institucija. Njihova tajna nije samo u tome što su uvek savremeni, nego što umeju da budu i anahroni jer pamte prošlost dok komentarišu sadašnjost.

Možda i nisu uvek oštri kao u svom zlatnom periodu, ali njihovo mesto u istoriji i kulturnom nasleđu čovečanstva je obezbeđeno. Odavno nisu samo televizijska serija, nego hronika jednog doba, enciklopedija pop-kulture i satirična, iskrivljena stvarnost u kojoj se često prepoznajemo.

Dok god postoji potreba da se svet ismeje da bi se razumeo, porodica iz Springfilda imaće šta da kaže. A ako jednog dana i predvide sopstveni kraj, verovatno će ga dočekati uz smeh.