Sutra, u utorak 11. novembra, navršava se 170 godina od rođenja Stevana Sremca, jednog od najvoljenijih srpskih pripovedača, satiričara i realista. Rođen u Senti, a sudbinom i duhom vezan za Niš, Sremac je svojim delom obeležio vreme u kojem se stvarao moderni grad – sa svim njegovim protivrečnostima, toplinom, humorom i ljudskom merom.
Niš mu je postao druga postojbina, a njegovi junaci – od Maneta kujundžije iz Zone Zamfirove do gazda Ivka iz dela Ivkova slava – trajni su deo našeg kulturnog sećanja. U gradu gde je predavao, družio se, beležio glasove varoši i okolnih sela, Sremac je sjedinio temperamentni duh starog Niša i jezik pripovetke vojvođanske ravnice. U njegovim rečenicama žive i varoški činovnici i niške kaldrme, i seljaci i zanatlije, i večna ljudska potreba da se smejemo sebi, iako nam često nije do smeha.
Sremac je umeo da razobliči samozvane „prosvetitelje” i „naprednjake” sa istom ljubavlju s kojom je umeo da opiše vince, kako mu je od milošta tepao, ali i pesmu i večitu želju za boljim životom.
Povodom ove značajne godišnjice, Gledišta donose snimak predavanja prof. dr Gorana Maksimovića: „Književni zavičaj Stevana Sremca”, održanog u okviru programa međunarodne 34. Književne kolonije Sićevo. Ovim izborom se, u gradu koji ga je primio kao svog, podsećamo pisca koji je, možda više nego iko, umeo da nas nasmeje i opomene u isti mah.
Redakcija GLEDIŠTA © 2025
PROČITAJ JOŠ
ODABERI VIŠE
20
20