Jovan Luković: DIJABETES – NEVIDLJIVA BORBA I ZNAČAJ EMPATIJE NA SVETSKI DAN DIJABETESA

Svetski dan borbe protiv dijabetesa, koji se obeležava danas 14. novembra, predstavlja globalnu inicijativu da se podigne svest o ovoj hroničnoj bolesti koja pogađa milione ljudi širom sveta. Ovaj datum je izabran u čast dana rođenja Frederika Bantinga, nobelovca koji je prvi koristio insulin 1921. godine na ljudima za lečenje dijabetesa.

Dijabetes nije samo medicinski problem, on je epidemija modernog doba, povezana sa načinom života, ishranom, genetikom i socio-ekonomskim faktorima. U ovom eseju ću približiti dijabetes kroz prizmu globalnih, evropskih i srpskih statistika, sa posebnim osvrtom na njegov uticaj na mentalno zdravlje, uključujući nervozu.

Kao neko ko deli lično iskustvo sa dijabetesom, naglasiću potrebu za većim razumevanjem u društvu. Esej će biti informativan, ali ne previše tehnički, jer cilj je da se ova saznanja približe svima.

GLOBALNA PERSPEKTIVA: DIJABETES KAO PANDEMIJA 21. VEKA

Prema najnovijim podacima Međunarodne federacije za dijabetes iz 2025. godine, dijabetes pogađa oko 589 miliona odraslih osoba starosti od 20 do 79 godina širom sveta, a to je otprilike jedna od devet osoba.

Ova brojka je poražavajuća, posebno kad se uzme u obzir da je oko 252 miliona slučajeva nedijagnostifikovano, što znači da mnogi ljudi žive sa bolešću a da to ne znaju. Dijabetes je odgovoran za 3,4 miliona smrtnih slučajeva u 2024. godini, što čini 9,3% svih globalnih smrtnih ishoda. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da oko 830 miliona ljudi ima dijabetes, sa većinom u državama sa niskim i srednjim prihodima.

Projekcije su još alarmantnije, a kažu da bi do 2050. godine, broj osoba sa dijabetesom mogao da premaši milijardu, uglavnom zbog porasta Tipa 2 dijabetesa, koji je povezan sa gojaznošću, životom bez fizičke aktivnosti i lošom ishranom.

Dijabetes se deli na Tip 1 autoimuni, gde telo ne proizvodi insulin i Tip 2 gde telo postaje otporno na insulin. Tip 1 čini oko 5-10% slučajeva i često se javlja kod dece i mladih, dok tip 2 dominira kod odraslih. Globalno, oko devet miliona ljudi živi sa tipom 1 u 2025. godini, od čega gotovo dva miliona mlađih od 20 godina.

Komplikacije uključuju srčane bolesti, oštećenje bubrega, slepilo i amputacije ekstremiteta, što čini dijabetes jednim od vodećih uzroka invaliditeta. Međutim, prevencija je moguća i to kroz redovnu fizičku aktivnost, zdravu ishranu i kontrolu težine te se mogu smanjiti rizici za tip 2 za čak 50%.

DIJABETES U EVROPI: RASTUĆI TERET NA KONTINENTU

U Evropi, situacija je slična globalnoj, ali sa nekim regionalnim specifičnostima. Prema IDF-u, oko 66 miliona odraslih ima dijabetes, što predstavlja rasprostranjenost od 9,8%, sa projekcijom porasta od 10% do 2050. godine. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je broj još veći – oko 74 miliona odraslih (11,9% muškaraca i 10,9% žena), plus 300.000 dece i adolescenata. Najveća rasprostranjenost je u južnoj Evropi; na primer, u Španiji je oko 15% odraslih dijagnostikovano.

Faktori rizika uključuju starenje populacije, urbanizaciju i porast gojaznosti – u Evropi, oko 25% odraslih je gojazno, što direktno doprinosi dijabetesu.

Evropska unija i Svetska zdravstvena organizacija rade na inicijativama poput Diabetes Action Plan da poboljšaju dijagnostiku i lečenje. Ipak, nejednakosti su vidljive. U istočnim i južnim delovima Evrope, pristup lekovima i obrazovanju je ograničeniji, što dovodi do viših stopa komplikacija. Pandemija COVID-19 je pogoršala situaciju, jer su osobe sa dijabetesom imale veći rizik od teških oblika bolesti.

STANJE U SRBIJI: LOKALNI IZAZOVI I STATISTIKA

U Srbiji, dijabetes je značajan javno-zdravstveni problem. Prema raspoloživim podacima rasprostranjenost dijabetesa kod osoba od 20 do 70 godina iznosi 10,5% u 2024. godini, a IDF iz 2021. navodi 12,2% rasprostranjenosti, sa oko 800 hiljada slučajeva. Prema pojedinim nacionalnim procenama, uključujući nedijagnostifikovane slučajeve, rasprostranjenost može da bude čak bliža 20-25%, posebno u urbanim sredinama gde je neaktivan životni stil uobičajen.

Takođe, u Srbiji je dijabetes jedan od vodećih uzroka smrtnosti, povezan sa kardiovaskularnim bolestima. Institut za javno zdravlje Batut sprovodi kampanje za ranu detekciju, ali izazovi uključuju ograničene resurse u ruralnim područjima i stigmu oko bolesti. Gojaznost, koja je povezana sa dijabetesom, pogađa oko 25% populacije, slično evropskom proseku. Pozitivno je što se insulin i lekovi subvencionišu, ali obrazovanje o samokontroli je ključna za smanjenje komplikacija.

UTICAJ DIJABETESA NA NERVOZU I MENTALNO ZDRAVLJE: POTREBA ZA RAZUMEVANJEM

Dijabetes nije samo fizička bolest; on duboko utiče na mentalno zdravlje. Fluktuacije nivoa šećera u krvi – posebno hipoglikemija (nizak šećer) ili hiperglikemija (visok šećer) – mogu da izazovu brze promene raspoloženja, uključujući razdražljivost, anksioznost i konfuziju.

Kad šećer padne, mozak ne dobija dovoljno energije, što dovodi do simptoma sličnih anksioznosti ili iritabilnosti, a nervoza nestaje nakon konzumacije hrane koja stabilizuje šećer. Studije pokazuju da osobe sa dijabetesom imaju 2-3 puta veći rizik od depresije, a samo 25-50% njih dobija adekvatnu pomoć. Ovo se dešava zbog hroničnog stresa od upravljanja bolešću, straha od komplikacija i biohemijskih promena.

Moje lično iskustvo, koje je tipično za mnoge: nervoza oko „sitnica” koja se razreši kad se šećer stabilizuje. Ovo podseća da dijabetes nije „samo šećer” – on utiče na svakodnevni život, odnose i produktivnost.

Društvo često ne razume ove „nevidljive” simptome, što dovodi do stigme. Trebalo bi da imamo više empatije: umesto da osuđujemo „nervozu”, da pitamo kako možemo da pomognemo. Edukacija u školama, na radnim mestima i u medijima može da promeni percepciju – na primer, podrška za pauze za merenje šećera ili fleksibilno radno vreme.

U emisiji RTS Ordinacija govori dr Radosav Dragojević, endokrinolog

POZIV NA AKCIJU I EMPATIJU

Dijabetes je globalni izazov, sa poražavajućim brojkama u svetu, Evropi i Srbiji, ali je i bolest koja se može kontrolisati i sprečiti. Svetski dan dijabetesa nas podseća na potrebu za prevencijom, ranom dijagnostikom i podrškom. Kao neko ko živi sa dijabetesom, ja sam deo zajednice koja zaslužuje razumevanje – moja priča o nervozi je podsetnik da smo svi u ovome zajedno.

Mislim da je ključ u empatiji, ako svi malo više razumemo kako dijabetes utiče na telo i um, možemo stvoriti tolerantnije društvo. Hajde da koristimo ovaj dan da edukujemo sebe i druge jer znanje je najbolji lek.

Piše Jovan LUKOVIĆ