У свету где се свакодневно суочавамо са изазовима неједнакости, Међународни дан особа са инвалидитетом, који се обележава данас 3. децембра, представља важан подсетник на неопходност свеобухватне солидарности и равноправности међу људима.
Овај дан није само симболичан датум у календару, већ глобални позив на акцију за промовисање права и добробити особа са инвалидитетом. Према проценама Уједињених нација, око 1,3 милијарде људи, или 16% светске популације, живи са неким обликом инвалидитета, а они се често суочавају са баријерама у приступу образовању, запошљавању, здравственој заштити и социјалној интеграцији.
У Србији, где се овај дан обележава са све већим ентузијазмом, фокус је на локалним иницијативама које промовишу равноправност и подршку. Овај есеј истражује историјат обележавања овог дана, његове главне поруке и циљеве, као и традицију и програме у Србији, са посебним освртом на Ниш. Кроз ову анализу, желимо да истакнемо како свеобухватна солидарност није само хуманитарно питање, већ темељ напретка друштва.
Наш колега, наш пријатељ, човек који својом храброшћу сваког дана подиже све око себе. Фото: Мирослав Митић
ИСТОРИЈАТ ОБЕЛЕЖАВАЊА
Корени Међународног дана особа са инвалидитетом сежу у 1981. годину, кад је Генерална скупштина Уједињених нација прогласила Међународну годину особа са инвалидитетом, са фокусом на равноправне могућности и рехабилитацију. Ова иницијатива поставила је темеље за шире разумевање инвалидитета као друштвеног, а не само медицинског феномена.
Званично обележавање дана започето је 1992. године, кад је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију 47/3, проглашавајући 3. децембар Међународним даном особа са инвалидитетом.
Првобитно назван „Међународни дан инвалидних особа”, назив је 2007. године замењен у „Међународни дан особа са инвалидитетом” у складу са Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетом. Током година, овај датум еволуирао је у платформу за глобалне кампање.
Осамдесетих и деведесетих година фокус је био на подизању свести о баријерама, док су касније деценије у први план ставиле приступачност технологија и инклузију у оквиру одрживог развоја. Стратегија Уједињених нација за инклузију инвалидитета из 2019. године додатно је појачала напоре, праћена годишњим извештајима о напретку.
Данас се овај дан обележава конференцијама, радионицама и медијским кампањама широм света, док се у Србији традиција обележавања негује од самог почетка, од 1992. године, кроз активности удружења и институција.
ГЛАВНЕ ПОРУКЕ И ЦИЉЕВИ ОБЕЛЕЖАВАЊА
Главне поруке Међународног дана особа са инвалидитетом усмерене су на промовисање достојанства, права и инклузије. Особе са инвалидитетом нису пасивни примаоци помоћи, него активни учесници и носиоци промена у друштву.
И даље се суочавају са вишим стопама сиромаштва, неједнаким приступом запошљавању, здравственој заштити и образовању, што резултира дубоким социјалним и здравственим неједнакостима. Зато је инклузија, односно свеобухватна солидарност неопходна за напредак, јер инвалидитет није изузетак, већ део људске различитости.
Декларативно, подизање свести, елиминација стигме, пуно учешће у друштвеном животу и повезаност са одрживим развојем представљају водеће циљеве.
Тема за 2025. годину гласи: „Промовисање инклузивних друштава за особе са инвалидитетом ради унапређења друштвеног напретка”. Нагласак је на учешћу особа са инвалидитетом у доношењу одлука и доступности нових технологија. У Србији, ове поруке огледају се у националној стратегији која наглашава личност, а не недостатке.
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ У СРБИЈИ И НИШУ
Традиција обележавања Међународног дана особа са инвалидитетом у Србији подразумева бројне конференције, кампање, културне манифестације и радионице које промовишу разумевање, равноправност и права. Удружења сваке године организују програме посвећене култури солидарности и подршци.
Град Београд, као и други центри широм Србије, редовно припремају активности 3. и 4. децембра – од трибина до креативних програма за младе. На државном нивоу, последњих година расте и буџетска подршка, уз јасне поруке о смањењу дискриминације и подстицању запошљавања.
Ниш, као један од културних и институционалних центара на југу Србије, има развијену праксу обележавања овог дана. Иницијативе које укључују удружења, школе, институције културе и градску администрацију дугорочно граде свеобухватно солидарну локалну заједницу. Прошле, 2024. године град је постао богатији за Радни центар и кафић „Звуци срца”, место где млади са сметњама у развоју раде и стичу самосталност. Тај пројекат, отворен управо 3. децембра, постао је симбол инклузије кроз запошљавање.
Током 2025. године најављена су већа издвајања за подршку особама са инвалидитетом, а нишко удружење обележило је 50 година свог постојања, што сведочи о дугој традицији борбе за права и достојанство.
АЛЕКСАНДАР ВОЈИНОВИЋ НАЈЈАЧИ: СНАГА ЧОВЕКА У ПРВОМ ЛИЦУ
У оквиру овог датума, желимо да посебно истакнемо нашег колегу Александра Војиновића Најјачег – једну од оних личности које својим животом и ставом превазилазе границе личног искуства. Александар живи са мишићном дистрофијом, али је својом енергијом, радом и отвореношћу постао један од најпоузданијих и најинспиративнијих сарадника Друштва и редакције Гледишта.
Пре неколико година снимљен је документарни филм „Дистрофија блуз – Дневник необичног живота”, који прати његову свакодневицу, изазове и победе. Управо поводом овог Међународног дана, филм ће премијерно бити постављен на званични Јутјуб канал Гледишта, као наш први видео садржај. То је, за нас, више од премијере – то је избор да гласови који носе искуство, храброст и истрајност буду први који ће испунити наш дигитални простор.
Александар Војиновић Најјачи годинама сведочи да инвалидитет не умањује човека, већ открива његову меру. Његов пут, његова упорност и ведрина уче и нас и све који га познају да је солидарност ствар решености и избор достојанства.
Поетски документарни филм о животу и стваралаштву песника Александра Војиновића Најјачег
ДОСТОЈАНСТВО КАО ПУТОКАЗ
Међународни дан особа са инвалидитетом није само датум који се памти, већ дан који нас изнова обавезује да промислимо историју и пажљиво чујемо савремене поруке које стижу широм света. Оне нас подсећају данас да је свеобухватна солидарност темељ од којег зависи достојан живот сваког појединца у заједници у којој живимо.
Напредак је често спор, понекад једва приметан, међутим већ самим буђењем воље учинили смо један стварни помак унапред.
У Србији, а посебно у Нишу, ти помаци се виде у примерима бројних појединаца који својим животом руше сва физичка ограничења и подижу свест људима. Само заједно можемо да саградимо свет у којем инвалидитет није препрека, него део различитости која нас чини бољима.
Редакција ГЛЕДИШТА © 2025
ПРОЧИТАЈ ЈОШ
ОДАБЕРИ ВИШЕ