U svetu gde se svakodnevno suočavamo sa izazovima nejednakosti, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, koji se obeležava danas 3. decembra, predstavlja važan podsetnik na neophodnost sveobuhvatne solidarnosti i ravnopravnosti među ljudima.
Ovaj dan nije samo simboličan datum u kalendaru, već globalni poziv na akciju za promovisanje prava i dobrobiti osoba sa invaliditetom. Prema procenama Ujedinjenih nacija, oko 1,3 milijarde ljudi, ili 16% svetske populacije, živi sa nekim oblikom invaliditeta, a oni se često suočavaju sa barijerama u pristupu obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti i socijalnoj integraciji.
U Srbiji, gde se ovaj dan obeležava sa sve većim entuzijazmom, fokus je na lokalnim inicijativama koje promovišu ravnopravnost i podršku. Ovaj esej istražuje istorijat obeležavanja ovog dana, njegove glavne poruke i ciljeve, kao i tradiciju i programe u Srbiji, sa posebnim osvrtom na Niš. Kroz ovu analizu, želimo da istaknemo kako sveobuhvatna solidarnost nije samo humanitarno pitanje, već temelj napretka društva.
Naš kolega, naš prijatelj, čovek koji svojom hrabrošću svakog dana podiže sve oko sebe. Foto: Miroslav Mitić
ISTORIJAT OBELEŽAVANJA
Koreni Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom sežu u 1981. godinu, kad je Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila Međunarodnu godinu osoba sa invaliditetom, sa fokusom na ravnopravne mogućnosti i rehabilitaciju. Ova inicijativa postavila je temelje za šire razumevanje invaliditeta kao društvenog, a ne samo medicinskog fenomena.
Zvanično obeležavanje dana započeto je 1992. godine, kad je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju 47/3, proglašavajući 3. decembar Međunarodnim danom osoba sa invaliditetom.
Prvobitno nazvan „Međunarodni dan invalidnih osoba”, naziv je 2007. godine zamenjen u „Međunarodni dan osoba sa invaliditetom” u skladu sa Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom. Tokom godina, ovaj datum evoluirao je u platformu za globalne kampanje.
Osamdesetih i devedesetih godina fokus je bio na podizanju svesti o barijerama, dok su kasnije decenije u prvi plan stavile pristupačnost tehnologija i inkluziju u okviru održivog razvoja. Strategija Ujedinjenih nacija za inkluziju invaliditeta iz 2019. godine dodatno je pojačala napore, praćena godišnjim izveštajima o napretku.
Danas se ovaj dan obeležava konferencijama, radionicama i medijskim kampanjama širom sveta, dok se u Srbiji tradicija obeležavanja neguje od samog početka, od 1992. godine, kroz aktivnosti udruženja i institucija.
GLAVNE PORUKE I CILJEVI OBELEŽAVANJA
Glavne poruke Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom usmerene su na promovisanje dostojanstva, prava i inkluzije. Osobe sa invaliditetom nisu pasivni primaoci pomoći, nego aktivni učesnici i nosioci promena u društvu.
I dalje se suočavaju sa višim stopama siromaštva, nejednakim pristupom zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, što rezultira dubokim socijalnim i zdravstvenim nejednakostima. Zato je inkluzija, odnosno sveobuhvatna solidarnost neophodna za napredak, jer invaliditet nije izuzetak, već deo ljudske različitosti.
Deklarativno, podizanje svesti, eliminacija stigme, puno učešće u društvenom životu i povezanost sa održivim razvojem predstavljaju vodeće ciljeve.
Tema za 2025. godinu glasi: „Promovisanje inkluzivnih društava za osobe sa invaliditetom radi unapređenja društvenog napretka”. Naglasak je na učešću osoba sa invaliditetom u donošenju odluka i dostupnosti novih tehnologija. U Srbiji, ove poruke ogledaju se u nacionalnoj strategiji koja naglašava ličnost, a ne nedostatke.
OBELEŽAVANJE U SRBIJI I NIŠU
Tradicija obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom u Srbiji podrazumeva brojne konferencije, kampanje, kulturne manifestacije i radionice koje promovišu razumevanje, ravnopravnost i prava. Udruženja svake godine organizuju programe posvećene kulturi solidarnosti i podršci.
Grad Beograd, kao i drugi centri širom Srbije, redovno pripremaju aktivnosti 3. i 4. decembra – od tribina do kreativnih programa za mlade. Na državnom nivou, poslednjih godina raste i budžetska podrška, uz jasne poruke o smanjenju diskriminacije i podsticanju zapošljavanja.
Niš, kao jedan od kulturnih i institucionalnih centara na jugu Srbije, ima razvijenu praksu obeležavanja ovog dana. Inicijative koje uključuju udruženja, škole, institucije kulture i gradsku administraciju dugoročno grade sveobuhvatno solidarnu lokalnu zajednicu. Prošle, 2024. godine grad je postao bogatiji za Radni centar i kafić „Zvuci srca”, mesto gde mladi sa smetnjama u razvoju rade i stiču samostalnost. Taj projekat, otvoren upravo 3. decembra, postao je simbol inkluzije kroz zapošljavanje.
Tokom 2025. godine najavljena su veća izdvajanja za podršku osobama sa invaliditetom, a niško udruženje obeležilo je 50 godina svog postojanja, što svedoči o dugoj tradiciji borbe za prava i dostojanstvo.
ALEKSANDAR VOJINOVIĆ NAJJAČI: SNAGA ČOVEKA U PRVOM LICU
U okviru ovog datuma, želimo da posebno istaknemo našeg kolegu Aleksandra Vojinovića Najjačeg – jednu od onih ličnosti koje svojim životom i stavom prevazilaze granice ličnog iskustva. Aleksandar živi sa mišićnom distrofijom, ali je svojom energijom, radom i otvorenošću postao jedan od najpouzdanijih i najinspirativnijih saradnika Društva i redakcije Gledišta.
Pre nekoliko godina snimljen je dokumentarni film „Distrofija bluz – Dnevnik neobičnog života”, koji prati njegovu svakodnevicu, izazove i pobede. Upravo povodom ovog Međunarodnog dana, film će premijerno biti postavljen na zvanični Jutjub kanal Gledišta, kao naš prvi video sadržaj. To je, za nas, više od premijere – to je izbor da glasovi koji nose iskustvo, hrabrost i istrajnost budu prvi koji će ispuniti naš digitalni prostor.
Aleksandar Vojinović Najjači godinama svedoči da invaliditet ne umanjuje čoveka, već otkriva njegovu meru. Njegov put, njegova upornost i vedrina uče i nas i sve koji ga poznaju da je solidarnost stvar rešenosti i izbor dostojanstva.
Poetski dokumentarni film o životu i stvaralaštvu pesnika Aleksandra Vojinovića Najjačeg
DOSTOJANSTVO KAO PUTOKAZ
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom nije samo datum koji se pamti, već dan koji nas iznova obavezuje da promislimo istoriju i pažljivo čujemo savremene poruke koje stižu širom sveta. One nas podsećaju danas da je sveobuhvatna solidarnost temelj od kojeg zavisi dostojan život svakog pojedinca u zajednici u kojoj živimo.
Napredak je često spor, ponekad jedva primetan, međutim već samim buđenjem volje učinili smo jedan stvarni pomak unapred.
U Srbiji, a posebno u Nišu, ti pomaci se vide u primerima brojnih pojedinaca koji svojim životom ruše sva fizička ograničenja i podižu svest ljudima. Samo zajedno možemo da sagradimo svet u kojem invaliditet nije prepreka, nego deo različitosti koja nas čini boljima.
Redakcija GLEDIŠTA © 2025
PROČITAJ JOŠ
ODABERI VIŠE
20
20