Станислав Винавер је једна од најснажнијих и најнеобичнијих личности српске модерне – песник, есејиста, преводилац, ратник и авангардни мислилац који је у себи спојио исток и запад, разум и игру, традицију и бунт. Његов живот, од родног Шапца и студија на Сорбони до фронта и логора, представља драму једне интелектуалне епохе, у којој је реч била и оружје и спас.


Као један од 1300 каплара, Винавер је прешао албанску голготу и уређивао Српске новине на Крфу. После рата био је новинар, дипломата и преводилац, али пре свега – визионар језика. У својим делима, од Манифеста експресионистичке школе до Језика нашег насушног, непрестано је трагао за смислом и мелодијом речи, рушећи границе жанрова и очекивања.
Аутор је Громобрана свемира и Пантологије новије српске пеленгирике којима је у српску књижевност унео авангардну слободу и раскош интелектуалног искуства. Као преводилац Раблеа, Керола, Хашека и Марка Твена, ширио је границе српског језика и показивао да превод може бити стварање једнако оригиналу. Његова проза и есеји остали су трајни изазов и пример за све који мисле и пишу без страха.

Поводом седамдесет година од његове смрти, Гледишта доносе видео-запис предавања проф. др Гојка Тешића: „Да ли Винавер живи и данас”, одржаног у оквиру 34. Књижевне колоније Сићево. Ово сећање није само омаж једном аутору, већ и позив да се поново чује његов глас, који је и данас јасан, слободан и савремен као и пре једног века.
Редакција ГЛЕДИШТА © 2025

ПРОЧИТАЈ ЈОШ
ОДАБЕРИ ВИШЕ
