Niški sajam knjiga Arhive

Sa jubilarnim 60. niškim Sajmom knjiga, koji je otvoren u subotu 29. novembra, vredi se prisetiti reči Dimitrija Milenkovića, nedavno preminulog pesnika i dragog saradnika Gledišta, koji je svojevremeno zapisao živu hroniku o „decenijama plemenitih napora” ove manifestacije u tekstu povodom 50 godina sajma, koji je objavljen 2013. godine.

U njegovom tadašnjem osvrtu otkriva se upornost i vizija generacija koje su, od 1960. do danas, izgrađivale Niški sajam kao jedan od temelja kulturnog života grada. Milenković nas podseća da je upravo u tim tragovima istrajnosti – od prvih skromnih štandova do međunarodnih susretanja – sačuvana suštinska vera u knjigu kao umetnički i društveni temelj.

Njegova zapažanja ostaju dragocena referentna tačka dok ovaj novembar donosi novi, šezdeseti korak niške književne tradicije.

POČECI I POVRATAK JEDNE MANIFESTACIJE

Osnovan 1960. godine Sajam knjiga u Nišu pridružio se najznačajnijim kulturnim događajima ovog grada i posle dvadeset dva događaja, koji su privlačili pažnju ne samo ljubitelja knjiga već i brojnih drugih poslenika kulture, nauke, obrazovanja, umetnosti i drugih vidova stvaralaštva, blizu sedam godina prestao da postoji.

Potreba za Sajmom knjiga bila je, međutim, značajna u ovoj sredini, a pokazalo se i znatno šire, pa je Sajam 1987. godine obnovljen, uz veće i osmišljenije ambicije, značajnim angažovanjem Kulturno-prosvetne zajednice, Samoupravne interesne zajednice kulture, nekoliko izdavačkih kuća iz Niša i iz nekih drugih sredina.

Treba naglasiti da je inicijativu za osnivanje i pokretanje Sajma knjiga u Nišu, začeo i osmislio, u proleće 1960. godine Miodrag Jovanović, u Nišu poznatiji po nadimku Mile Uča, upravnik Narodne biblioteke „Stevan Sremac”. Ovaj dragoceni prosvetni i kulturni pregalac na vreme je uočio veliku korist za grad od Sajma knjiga, a posebno za ustanovu na čijem je čelu bio, jer je, dokazalo se potom, ova manifestacija značajno olakšavala nabaku knjiga za biblioteku, obogaćivanje fondova i privlačenje novih čitalaca.

Prvi put ovu ideju Jovanović je saopštio, posle više konsultacija sa gradskim rukovodstvom, na popularnoj tribini biblioteke Književni petak. Ideja je srdačno prihvaćena i pozdravljena od svih učesnika.

PRVI KORACI I IZAZOVI

Prvi Sajam, pripremljen i održan iste godine, bio je dosta skroman po odzivu izdavača. Najviše je na njemu bilo knjiga koje su preseljene sa beogradskog Sajma knjiga, ali Nišlije su bile zadovoljne i time, jer su pomoć pružile izdavačke kuće iz Beograda i nekih drugih sredina „Prosveta”, „Nolit”, Srpska književna zadruga, Matica srpska iz Novog Sada i nekoliko manjih izdavača.

Manifestacija posvećena knjizi privukla je dosta ljubitelja knjiga, učenike i studente, pisce i publiciste, naučnike i stvaraoce iz drugih oblasti. Primećeni su i brojni gosti iz drugih sredina. Odjek u sredstvima javnog informisanja, međutim, nije mogao da zadovolji ambicije organizatora. Sve se, naime, svelo na nekoliko vesti i informacija.

RAST SAJMA I ŠIRENJE UGLEDA

I pored prvih teškoća, otežanog privlačenja velikih izdavača da za nišku manifestaciju pripreme i neka nova izdanja, da šalju svoje istaknute pisce na promocije, Sajam je lagano izrastao u sve značajniji događaj, povećanim interesovanjem publike, ambicioznijim programima, a pre svega prostorima na kojima je održavan.

Uslovi za prezentaciju knjiga značajno su doprineli ugledu, počev od holova Doma JNA, Hale „Čair”, do veoma upečatljivog i prijatnog prostora Robne kuće „Pionir” u centru niške glavne ulice. Te godine ova prezentacija knjiga, ostalo je zabeleženo, privukla je najveću pažnju posetilaca, bilo ih je, prema podacima organizatora, nešto više od 100.000. Sajam je tada prvi put dobio obeležje Međunarodne manifestacije, jer su se pojavili na svojim štandovima izdavači iz nekoliko evropskih gradova.

Jubilarni, 60. Niški sajam knjiga

OSCILACIJE I TRAGANJA ZA STABILNIM OKVIROM

I pored dokazane želje ljubitelja knjiga da prate događaje vezane za Sajam, on je ipak, tokom godina imao i veće oscilacije, koncepcijske, prostorne, organizatorske. Premeštao se od vojne „Šivare”, zgrade „Narodnih novina” u Ulici generala Bože Jankovića, Galerije „Srbija” do hale „Čair” i drugde.

Od kad Sajam organizuje Niški kulturni centar održava se najčešće u hali „Čair”, što organizatorima pomaže da ustale i oplemenjuju njegovu fizionomiju, pozivaju sve atraktivnije goste i privlače više posetilaca u nadi da će dostići i nadmašiti onaj rekord iz Robne kuće „Pionir”.

Niški kulturni centar, u ovim novim uslovima sve uspešnije oživotvoruje ambiciju da kraj štandova knjiga i u drugim prostorima „Čaira”, okupi i predstavi publici više pisaca na književnim večerima, promocijama knjiga, svečanim otvaranjima Sajma, književnim tribinama. Uvodi nagrade i priznanje izdavačima, dizajnerima knjiga, piscima.

RAZVOJ NIŠKOG IZDAVAŠTVA I PISCI KOJE JE SAJAM IZNEDRIO

Nesumnjivo je da je Sajam knjiga u svom izrastanju značajno doprineo razvoju izdavačke delatnosti u Nišu. Tokom godina u ovom gradu su nastale značajne izdavačke kuće: „Gradina”, „Prosveta” i više drugih, manjih, ali dragocenih poput „Stevan Sremac”, „Bratstvo”, Studentski kulturni centar, Niški kulturni centar, Fondacija „Dejan Mančić”, Dom, Zograf, Punta i izdanja brojnih niških štamparija.

Osvrnimo se sasvim sažeto na događaje vezane za književno i drugo stvaralaštvo u Nišu prezentovano na Sajmu knjiga u Nišu. U njegovom razvoju ima više značajnih perioda, počev od 1964. godine, kada je grad prvi put zapaženije predstavio objavljena dela pisaca koji žive i stvaraju u njemu i kada je obznanjena Izdavačka kuća „Nestor Žučni”.

Na štandovima su se tada našle i knjige „Pohvala vatri”, antologija pesama pesnika iz Niša, koju je priredio profesor dr Sava Penčić, „Odlazak” knjiga priča Dragoljuba Jankovića, knjige pesama „Pripitomljena svetlost” Dimitrija Milenkovića i „Veština dna” Dobrivoja Jevtića. Nešto kasnije „Zemlja” Zorana Milića i „Planeta” Miroljuba Todorovića.

Godine 1966. na Niškom sajmu će privlačiti pažnju prvi brojevi obnovljenog časopisa „Gradina”. A 1972. godine, pored više drugih knjiga, biće promovisana i Sabrana dela Branka Miljkovića čime je najavljen novi izdavač „Gradine”. Niška izdavačka kuća „Prosveta” iz godine u godinu na Sajmu će zapaženo prikazivati sve brojnija svoja izdanja.

ANDRIĆEVE REČI KOJE ODJEKUJU I DANAS

Prisećamo se ovom prilikom svečanosti knjige iz godine 1968. kada su brojni posetioci, prilikom otvaranja Sajma, sa neobičnom pažnjom slušali reči našeg nobelovca Ive Andrića o značaju knjige i umetnosti, koje je uputio studentima Univerziteta u Nišu:

– Želeo bih vam da nikad ne podlegnete staroj malograđanskoj zabludi da takozvani praktičan čovek treba da ide samo za onim „od čega se živi”, to jest za onim što se smatra tobože jedino stvarnim, a da okrene leđa umetnosti i lepim veštinama, kao luksuzu i dangubi, kao nečem sporednom, izlišnom i nestvarnom… Umetnost je, naprotiv, najčistija suština svih vidova našeg stvarnog života, koja nam pomaže da taj život lakše shvatimo i bolje proživimo, da ga učinimo bar snošljivijim sebi i drugima.

Lekovito su potrebne ove Andrićeve reči i u ovo naše vreme. Završavajući svoj govor poručio je da, kad na temeljima životne stvarnosti i razuma, podižu zgradu svog obrazovanja i života uvek ostave po jedan prozor koji gleda u predele umetnosti, jer sa knjigom je „svako dobro lepše i svako zlo lakše”.

GODINE NAJVEĆIH DOMETA

Najuspešniji Sajam knjiga u Nišu, koji je privukao više od 100.000 posetilaca ostvaren je u saradnji sa poznatim izdavačima među kojima su bili, pored onih iz Niša, beogradska „Prosveta”, BIGZ, „Nolit”, Srpska književna zadruga i drugi.

Tokom decenija u Niš su dolazili veliki srpski pisci da promovišu svoje knjige, otvaraju događaje posvećene knjizi, primaju nagrade i priznanja i druže se sa ljubiteljima pisane reči. Teško je, posle više od pet decenija setiti se svih dragocenih imena, jer precizni podaci, na žalost, ne postoje.

Za ovu priliku, prisećajući se, izdvajamo Dobricu Ćosića, Dejana Medakovića, Mešu Selimovića, Jaru Ribnikar, Stevana Raičkovića, Oskara Daviča, Desanku Maksimović, Miodraga Pavlovića, Svetlanu Velmar Janković, Petra Džadžića, Matriju Bećkovića, Čedomira Mirkovića… Popularnosti Sajma knjiga doprinele su i nagrade koje je Niški kulturni centar osmislio poslednjih desetak godina: Presad mudrosti, Inicijal, Otisak i druge.

Ovog novembra održaće se 50. jubilarni Niški sajam, značajan praznik i za veće sredine od Niša. Pregnuća, entuzijazam, organizatorske moći, a pre svega želja kulturnih pregalaca da se ideja, začete pre više od pola veka, uz mnogo odricanja, posrtanja, ali i oplemenjujućih napora da se manifestacija održi, stalno osmišljava, okuplja sve više značajnih stvaralačkih ličnosti, uvek pretvara u događaj koji zrači i znači ne samo gradu Nišu već i čitavom jugu Srbije.

Zapisao Dimitrije MILENKOVIĆ (1935-2025)