Са јубиларним 60. нишким Сајмом књига, који је отворен у суботу 29. новембра, вреди се присетити речи Димитрија Миленковића, недавно преминулог песника и драгог сарадника Гледишта, који је својевремено записао живу хронику о „деценијама племенитих напора” ове манифестације у тексту поводом 50 година сајма, који је објављен 2013. године.
У његовом тадашњем осврту открива се упорност и визија генерација које су, од 1960. до данас, изграђивале Нишки сајам као један од темеља културног живота града. Миленковић нас подсећа да је управо у тим траговима истрајности – од првих скромних штандова до међународних сусретања – сачувана суштинска вера у књигу као уметнички и друштвени темељ.
Његова запажања остају драгоцена референтна тачка док овај новембар доноси нови, шездесети корак нишке књижевне традиције.
ПОЧЕЦИ И ПОВРАТАК ЈЕДНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Основан 1960. године Сајам књига у Нишу придружио се најзначајнијим културним догађајима овог града и после двадесет два догађаја, који су привлачили пажњу не само љубитеља књига већ и бројних других посленика културе, науке, образовања, уметности и других видова стваралаштва, близу седам година престао да постоји.
Потреба за Сајмом књига била је, међутим, значајна у овој средини, а показало се и знатно шире, па је Сајам 1987. године обновљен, уз веће и осмишљеније амбиције, значајним ангажовањем Културно-просветне заједнице, Самоуправне интересне заједнице културе, неколико издавачких кућа из Ниша и из неких других средина.
Треба нагласити да је иницијативу за оснивање и покретање Сајма књига у Нишу, зачео и осмислио, у пролеће 1960. године Миодраг Јовановић, у Нишу познатији по надимку Миле Уча, управник Народне библиотеке „Стеван Сремац”. Овај драгоцени просветни и културни прегалац на време је уочио велику корист за град од Сајма књига, а посебно за установу на чијем је челу био, јер је, доказало се потом, ова манифестација значајно олакшавала набаку књига за библиотеку, обогаћивање фондова и привлачење нових читалаца.
Први пут ову идеју Јовановић је саопштио, после више консултација са градским руководством, на популарној трибини библиотеке Књижевни петак. Идеја је срдачно прихваћена и поздрављена од свих учесника.
ПРВИ КОРАЦИ И ИЗАЗОВИ
Први Сајам, припремљен и одржан исте године, био је доста скроман по одзиву издавача. Највише је на њему било књига које су пресељене са београдског Сајма књига, али Нишлије су биле задовољне и тиме, јер су помоћ пружиле издавачке куће из Београда и неких других средина „Просвета”, „Нолит”, Српска књижевна задруга, Матица српска из Новог Сада и неколико мањих издавача.
Манифестација посвећена књизи привукла је доста љубитеља књига, ученике и студенте, писце и публицисте, научнике и ствараоце из других области. Примећени су и бројни гости из других средина. Одјек у средствима јавног информисања, међутим, није могао да задовољи амбиције организатора. Све се, наиме, свело на неколико вести и информација.
РАСТ САЈМА И ШИРЕЊЕ УГЛЕДА
И поред првих тешкоћа, отежаног привлачења великих издавача да за нишку манифестацију припреме и нека нова издања, да шаљу своје истакнуте писце на промоције, Сајам је лагано израстао у све значајнији догађај, повећаним интересовањем публике, амбициознијим програмима, а пре свега просторима на којима је одржаван.
Услови за презентацију књига значајно су допринели угледу, почев од холова Дома ЈНА, Хале „Чаир”, до веома упечатљивог и пријатног простора Робне куће „Пионир” у центру нишке главне улице. Те године ова презентација књига, остало је забележено, привукла је највећу пажњу посетилаца, било их је, према подацима организатора, нешто више од 100.000. Сајам је тада први пут добио обележје Међународне манифестације, јер су се појавили на својим штандовима издавачи из неколико европских градова.
ОСЦИЛАЦИЈЕ И ТРАГАЊА ЗА СТАБИЛНИМ ОКВИРОМ
И поред доказане жеље љубитеља књига да прате догађаје везане за Сајам, он је ипак, током година имао и веће осцилације, концепцијске, просторне, организаторске. Премештао се од војне „Шиваре”, зграде „Народних новина” у Улици генерала Боже Јанковића, Галерије „Србија” до хале „Чаир” и другде.
Од кад Сајам организује Нишки културни центар одржава се најчешће у хали „Чаир”, што организаторима помаже да устале и оплемењују његову физиономију, позивају све атрактивније госте и привлаче више посетилаца у нади да ће достићи и надмашити онај рекорд из Робне куће „Пионир”.
Нишки културни центар, у овим новим условима све успешније оживотворује амбицију да крај штандова књига и у другим просторима „Чаира”, окупи и представи публици више писаца на књижевним вечерима, промоцијама књига, свечаним отварањима Сајма, књижевним трибинама. Уводи награде и признање издавачима, дизајнерима књига, писцима.
РАЗВОЈ НИШКОГ ИЗДАВАШТВА И ПИСЦИ КОЈЕ ЈЕ САЈАМ ИЗНЕДРИО
Несумњиво је да је Сајам књига у свом израстању значајно допринео развоју издавачке делатности у Нишу. Током година у овом граду су настале значајне издавачке куће: „Градина”, „Просвета” и више других, мањих, али драгоцених попут „Стеван Сремац”, „Братство”, Студентски културни центар, Нишки културни центар, Фондација „Дејан Манчић”, Дом, Зограф, Пунта и издања бројних нишких штампарија.
Осврнимо се сасвим сажето на догађаје везане за књижевно и друго стваралаштво у Нишу презентовано на Сајму књига у Нишу. У његовом развоју има више значајних периода, почев од 1964. године, када је град први пут запаженије представио објављена дела писаца који живе и стварају у њему и када је обзнањена Издавачка кућа „Нестор Жучни”.
На штандовима су се тада нашле и књиге „Похвала ватри”, антологија песама песника из Ниша, коју је приредио професор др Сава Пенчић, „Одлазак” књига прича Драгољуба Јанковића, књиге песама „Припитомљена светлост” Димитрија Миленковића и „Вештина дна” Добривоја Јевтића. Нешто касније „Земља” Зорана Милића и „Планета” Мирољуба Тодоровића.
Године 1966. на Нишком сајму ће привлачити пажњу први бројеви обновљеног часописа „Градина”. А 1972. године, поред више других књига, биће промовисана и Сабрана дела Бранка Миљковића чиме је најављен нови издавач „Градине”. Нишка издавачка кућа „Просвета” из године у годину на Сајму ће запажено приказивати све бројнија своја издања.
АНДРИЋЕВЕ РЕЧИ КОЈЕ ОДЈЕКУЈУ И ДАНАС
Присећамо се овом приликом свечаности књиге из године 1968. када су бројни посетиоци, приликом отварања Сајма, са необичном пажњом слушали речи нашег нобеловца Иве Андрића о значају књиге и уметности, које је упутио студентима Универзитета у Нишу:
– Желео бих вам да никад не подлегнете старој малограђанској заблуди да такозвани практичан човек треба да иде само за оним „од чега се живи”, то јест за оним што се сматра тобоже једино стварним, а да окрене леђа уметности и лепим вештинама, као луксузу и дангуби, као нечем споредном, излишном и нестварном… Уметност је, напротив, најчистија суштина свих видова нашег стварног живота, која нам помаже да тај живот лакше схватимо и боље проживимо, да га учинимо бар сношљивијим себи и другима.
Лековито су потребне ове Андрићеве речи и у ово наше време. Завршавајући свој говор поручио је да, кад на темељима животне стварности и разума, подижу зграду свог образовања и живота увек оставе по један прозор који гледа у пределе уметности, јер са књигом је „свако добро лепше и свако зло лакше”.
ГОДИНЕ НАЈВЕЋИХ ДОМЕТА
Најуспешнији Сајам књига у Нишу, који је привукао више од 100.000 посетилаца остварен је у сарадњи са познатим издавачима међу којима су били, поред оних из Ниша, београдска „Просвета”, БИГЗ, „Нолит”, Српска књижевна задруга и други.
Током деценија у Ниш су долазили велики српски писци да промовишу своје књиге, отварају догађаје посвећене књизи, примају награде и признања и друже се са љубитељима писане речи. Тешко је, после више од пет деценија сетити се свих драгоцених имена, јер прецизни подаци, на жалост, не постоје.
За ову прилику, присећајући се, издвајамо Добрицу Ћосића, Дејана Медаковића, Мешу Селимовића, Јару Рибникар, Стевана Раичковића, Оскара Давича, Десанку Максимовић, Миодрага Павловића, Светлану Велмар Јанковић, Петра Џаџића, Матрију Бећковића, Чедомира Мирковића… Популарности Сајма књига допринеле су и награде које је Нишки културни центар осмислио последњих десетак година: Пресад мудрости, Иницијал, Отисак и друге.
Овог новембра одржаће се 50. јубиларни Нишки сајам, значајан празник и за веће средине од Ниша. Прегнућа, ентузијазам, организаторске моћи, а пре свега жеља културних прегалаца да се идеја, зачете пре више од пола века, уз много одрицања, посртања, али и оплемењујућих напора да се манифестација одржи, стално осмишљава, окупља све више значајних стваралачких личности, увек претвара у догађај који зрачи и значи не само граду Нишу већ и читавом југу Србије.
Редакција ГЛЕДИШТА © 2025
Записао Димитрије МИЛЕНКОВИЋ (1935-2025)
ПРОЧИТАЈ ЈОШ
ОДАБЕРИ ВИШЕ
