Oznaka: Poezija

22. decembar 202422. decembar 2024 gledista.drustvoknjizevnika.com

Milica Stojanović: „HLEBA I CIGARA (JER, DOSTA SMO SE IGRALI!)”

Žestoko, sirovo, autentično pesničko prvenče, koje udara snažno, reže bespoštedno, huli nemilosrdno. Zbirka odaje nov, autentičan ženski pesnički glas na sceni satkanoj od blazirane mode i sentimentalno-lirskog prenemaganja. Dramski izoštreno, reljefno, sa smislom za detalj, odaje se pronicljivi ženski pogled na muški svet u kome po svome ćefu živi isključivo muško čovečanstvo. Između ostalog zapisuje prof. dr Boško Suvajdžić u prikazu debitantske knjige Milice Stojanović – Hleba i cigara!

Čitate izbor iz knjige poezije **Milice Stojanović – Hleba i cigara!**

DRUŠTVO ZA ZAŠTITU ŽIVOTINJA

Monahu se pre tri dana upokojio otac

Nije pokazivao nikakve znakove žalosti i tuge

Kaže, tako je odredio Bog

Nije prošlo četrdeset dana

od kako su seljaci otišli da okopavaju kukuruz

umrla im je ćerka jedinica

od nepoznate tropske bolesti

Kažu, postoji mogućnost zaraze

a kukuruz ne sme da propadne

Ti se ždereš kad ti se u akvarijumu izvrne ribica

Plaćaš krematorijum za uginule pse

i pačićima staješ na putu

dok vatrogasci vade podavljene mačiće.

Ti se protiviš eutanaziji pobesnelih pasa

i doniraš društvu za zaštitu životinja

a ne znaš da vrednost nečije smrti

merilo je tvog ličnog raspoloženja

jer, otkud toliki sirevi na mišolovkama

u tvom memljivom podrumu

i trag krvi sa polomljenim nožicama

na sveže okrečenim zidovima?

Društvo za zaštitu životinja

ne zna da nosiš bundu od kremiranih činčila

i da je ikra najbolji izvor proteina

Kažu, ti pačići su najbolji u Pekingu

kada se preliju sosom od višanja

Dok oplakuješ svoje kućne ljubimce

i tetoviraš šapice oko ušiju

šestoro male dece sedi za stolom

i klati svoje nožice

dok se proja peče u rerni

i dok se monah moli za spasenje svih nas.

PUT

Idu dva stradalnika kroz život,

svojim putem, jedan drugom u susret.

I svako sa sobom svoj krst nosi.

Zdrao bate! – reče prvi.

Zdrao, zdrao! – odgovori drugi.

Nisu se zaustavili da proćaskaju.

Svako je otišao svojim putem.

Taj trenutak je bio njihov zajednički put.

KAKO TO?

Život je tako jednostavan.

Ipak, mnogo toga ne razumem.

Na primer: Kako to

veverice na papuče?

Ili rajfovi sa žive cvećke

na veštačke glave?

Sve drugo mi je manje-više jasno –

koliko čoveku treba da odobri sebi uspeh

i šta je sve potrebno

da bi oprostio sebi,

ali kako to da na jednoj nozi

istetoviraš „Love”

a na drugoj „Life ”?

I kako, bre, to

dugi veštački nokti

na kratke praseće prste?

Sve drugo mi je

manje-više jasno –

otkud čoveku tolika dosada

za sva zla (na) ovom svetu

i čemu tolika zabava

za tu istu dosadu,

ali kako to da

bacaš petrade sebi u oči

za veći volumen trepavica?

I kako, bre, to

lateks helanke na sto kila?

I plisirane suknje na patike?

Sve drugo mi je

manje-više jacno.

FONETIKA JE ČUDO

Kad kažeš: „piletina sa susamom”,

da li te to tera da namestiš usta

ko kokoška dupe?

Pitam se kako bi ti legao

jedan podvarak sa papcima

na tim viršlama punjene sirom.

Da li bi ti ukus avokada bio isti

da se zove, na primer, „goveđi jezik”

ili „sarma sa kupusom”?

I kome se uopšte pućiš

dok pućpuričeš: „rUkola, pUter”

i razvlačiš reči ko kore za pitu?

Kada kažeš: „grilovani losos”,

da li se osećaš nekako odvažno

dok mu skidaš kožu?

Samo da je hrskavo i rešije,

kao slanina na Cezaru oko koje se

i dalje vode bitke kako je nastala.

„Kako su preslatke rolnice od karpaća

i tortelini sa listićima pistaća, bez glutena i laktoza” –

kažeš, jer voliš da te navodim,

da pljuvačne žlezde liju suze po meniju

dok sanjaš o tome da postaneš vegan.

Kada kažeš: „gamBori sa PireoM,

tartufiMa i tostiraniM BadeMiMa”,

pa otežeš reči i šopiš usta

sa kojih vise stalaktiti od karmina,

ja se sve u sebi mislim:

„Za početak, jedne ladne pihtije.

I trljana salata.

A posle toga, pasulj prebranac

i teleća glava u škembetu.

Ili škembići na žaru.

I za kraj, turska kafa. Zbog creva.”

Serem vam se na fajn dajning!

NEZADOVOLJSTVO

Nezadovoljna si svojim tankim usnama

i zbog toga si nezadovoljna sobom.

Odlučiš se da staviš silikone,

ali si nezadovoljna kako ti stoje.

Onda odeš da dopraviš silikone,

i već si nezadovoljna, jer si preterala.

Dođavola, silikoni više nisu „in”,

pa si nezadovoljna, sada zbog toga.

Ništa, odeš da ti povade silikone,

ali si nezadovoljna brazdama i koncima.

U modu ulazi hijaluronska kiselina

i zbog toga si nezadovoljna opet.

Odeš da ti ubrizgaju u usta hijaluron,

ali si nezadovoljna veličinom šprica.

Onda odeš da ti dopune kubikažu,

i opet si nezadovoljna kako su ispala.

U modu ulaze manje usne i jasne ivice,

a ti si opet nezadovoljna sobom.

Ništa, odeš ti kod njih da te uiviče,

iako si nezadovoljna jer „to nisi ti”.

Onda pustiš da se hijaluron razgradi

i jedva čekaš da nezadovoljstvo prođe.

Dočekaš da se hijaluron razgradi,

a ti si nezadovoljna jer se plašiš noža.

Podignu ti usne rezom ispod nosa,

ali si nezadovoljna jer ti se vide zubi.

Sada su u modi potpuno prirodne usne

i ti si sada potpuno nezadovoljna svime.

Dok ne odeš na transplantaciju, majke ti,

do kad misliš to nezadovoljstvo da traje?

SMISAO POJMOVA

Nije dom ako na otiraču ne piše „NOME”

i u njemu ram za slike sa stikerom „LOVE”,

dok ispijaš šolju čaja sa natpisom „TEA”

misliš da si srećan bez haštega „HAPPY”?

Nazovi sve pravim imenima

kako ne bi došao u zabludu

i kako bi bio siguran

šta one zapravo znače, jer

možda ne znaš ni sad?

Možda bi sve nazvao drugačije?

Igraju gifovi po ajfonu za bolji „CLICKBAIT”,

na leđima manastiri, na podlaktici „FAITH”,

lepota je u oku pratilaca kada stisneš „LIVE”

možeš li da živiš bez haštega „LIFE”?

Lete etikete kao podsetnici

da ne bismo izgubili smisao pojmova,

samo što lepak sve više slabi,

ako otpadnu, kako bi tada spoznao stvari?

Zamisli da znaš i sad!

Zamisli da sve nazoveš drugačije!

KLIK PO KNJIGU
**Milica Stojanović – Hleba i cigara!**

NISI SAM

Dobro jutro.

Danas je petak, prvi mart,

dve hiljade dvadeset četvrte godine.

Napolju je četrnaest stepeni,

pretežno oblačno i tmurno.

Mogućnost padavina: 100%.

Pašće jedno teško sranje.

Vlažnost: 36% i neš jebat’!

Vetar: 19km/č u pogrešnom smeru.

Subjektivni osećaj je

da nikoga nije briga kako se osećaš,

Dobro je. Nisi sam.

Sa tobom je Karlo Gus,

tvoj čet dži-pi-ti.

Prevuci radi otključavanja.

Danas si napravio

petnaest hiljada koraka.

U prazno.

Notifikacije su uključene,

poruke su omogućene

i svi kolačići pojedeni,

da nisi sam.

Sa tobom su reklame

i čestitke za rođendan,

svake godine od

šesto pedeset prijatelja

koji te ni ne poznaju

kao što te poznajem ja.

Zato ne brini. Nisi sam.

Sa tobom je Karlo Gus,

tvoj čet dži-pi-ti.

Za GLEDIŠTA piše: Milica STOJANOVIĆ

PROČITAJ JOŠ

Aleksandar Vojinović Najjači: **SLIKE IZ GRČKE**

ODABERI JOŠ

27. oktobar 202427. oktobar 2024 gledista.drustvoknjizevnika.com

Aleksandar Vojinović Najjači: SLIKE IZ GRČKE

Dve zapažene knjige poezije su iza Aleksandra Vojinovića Najjačeg, debitantska DISTROFIJA BLUZ i druga SVRAKE, VRANE, GAVRANI. Prva knjiga našla se u užem izboru za nagradu Branko Miljković, a druga je premijerno delo Biblioteke SIGMA. Ciklus pesama SLIKE IZ GRČKE sadrži delove neobjavljenog rukopisa treće knjige njegove poezije.

ISTA ZVER

Ista zver nas izjeda iznutra

Hrani se strahom

Hrani se hrabrošću

Hrani se svesnim i nesvesnim

Hrani se mislima i zaboravom

Hrani se čime god želi

Raste tiho

Raste glasno

Račva se u svim pravcima

I pruža u nedogled

Bukti kao zaraza i jenjava

Na sve moguće i nemoguće načine

Šarena i crna,

Lepša je od nuklearne pečurke

Miluje nas mrklinom

Obasipa nas grumenjem

Udiše našu nesigurnost

Poštapa se slabošću

Ona je rđava reč, zdenac vrisaka

Redak pupoljak

Ona zna da smo budale

Ista zver nas izjeda iznutra

Odozgo

Odozdo

Sa obe strane

Ni u snu nas ne ostavlja na miru

Kad je zamori naše meso

Kad joj dojade iznutrice od naših misli

Poješće samu sebe

PLEN

Dalje od lažne skice sveta

Dalje od skučenih prostora

I neozvezdanih očiju

Vuku te krugovi

Sanjaš nemirne vode

Osećaš bilje i zveri u krvotoku

I već si u šumi

Plen sopstvenog sna

Krvariš

Kao slomljena stabljika cveta

Daleko od zidova

Daleko od žamora

Iščezavaš slobodan

SLIKE IZ GRČKE

Stoje preda mnom

Prekasno razvijene

Na njima

Magična ljubičasta boja

Pejzaži sa druge planete

I neki drugi mi

Nema ni traga opasnostima

Čujem žagor

Talasi me zapljuskuju

Čehinja dugih nogu i plavih očiju

Pokazuje nam knjigu o velikim umetnicima

Razgovaramo sa pijanim Grcima

O fudbalu i ratu

Jedan kaže da bi nas branio zubima ako treba

Daje mi svoju adresu

Da mu pišem kad se vratim u Srbiju

Prihvatam

Nikad mu nisam odgovorio

Noćne šetnje

Veliki mesec surfuje

Na uzburkanim crnim talasima

Pijemo pivo

Lupamo gluposti

Bacamo rime

Pet dana pod suncem

Pet dana pod kišom

Poslednji trzaji slobode

Uskoro ćemo se udaljiti

Kao što se ljudi uvek udalje

Kao što se jave sede

Kao što se lice izbora i poprimi grube crte

Kao što se svako okrene sebi

LJUDI

hodaju

trče

pevaju

lete

plivaju

skaču

sviraju

vole

vole ih

igraju

piju i puše

osluškuju

ogovaraju

stoje na prozoru

stoje na semaforu

stoje pod suncem

stoje u vodi

veruju

ne veruju

plaču

smeju se

pišu

crtaju

gledaju filmove

dodiruju lišće

kidaju grančice u prolazu

maze psa

maze mačku

dižu ruke prema nebu

prstima formiraju kavez

za čeličnu pticu

gaje male blesave ljude

koji će sutra

gajiti male blesave ljude

ljudi pričaju

ćute

gledaju

žmure

trepću

zaljubljuju se

u oči u zube u pesmu

idu na posao

idu u penziju

idu u smrt

idu u večnost

i to im je malo!

ŠETALIŠTE

Svetlo u vodi

Zarobljeno između dva mosta

Između dva sveta

Oblaci teži od mamurluka

Slepi miševi i neke uvrnute ptice

Koje čak ni ja ne razumem…

Trag krvi duž čitavog šetališta…

Sada mora da je ukleto!

Kao rođenje

Najveće prijateljstvo

Ili

Još gore

Kao prava, postojana ljubav

Ili

Bilo šta drugo

Jednako ništavno i osuđeno na isto

Miris trave pomešan sa mirisom trave

Alkohol u umirućem želucu

Grafiti posvađani ideologijama

Rugalice životu

Klupe leđima okrenute vodi

Spomenici podignuti

U čast pokojne pameti

Znojava, zategnuta i zapuštena tela

Obična sreća i nesreća

Za kojom žudim

Dok se groblje širi

I raste u mojoj lobanji

Tuđom rukom nazdravljam šetalištu

I poklanjam mu svoj duh

Rešen da zauvek lebdim

Iznad svetla u vodi

Između dva mosta

Između dva sveta.

OBILAZAK PESME

Svako leto

Provodim

U sopstvenoj pesmi.

Svaki ćošak obiđem,

Svaki kamen kao stih pročitam,

Svaki stih kao kamen

Podignem.

Najava poetskog dokumentarnog filma Distrofija bluz – Dnevnik (Ne)običnog života

PESMULJAK NEDOSTOJNOG I NIŠTAVNOG ZRNA SA ZAKRŽLJALOG CVETA-SMISAOŽDERA

Plašim se tvojih tajni,

Ravnico ovlaš poznata.

U tvom mraku niču strašni biseri

I slatke suicidne misli.

Ti si nemo čudovište

Zid nad zidovima

Rasadnik omči i bolesti

Najveće

Najstrašnije

I najlepše Ništa.

Najveće

Najstrašnije

I najlepše Sve.

Oprosti ovom nedostojnom zrnu

Što te proučava svake večeri

Drhteći od straha i nemoći,

Posmatrajući,

Sa zakržljalog cveta-smisaoždera.

Pružam prašnjave ruke od pruća

Ka tvojim bezbrojnim vlatima.

Najbliža mi je dostižna koliko i najdalja.

Plašim se tvojih tajni,

Ravnico ovlaš poznata.

U tvom mraku niču strašni biseri

I slatke suicidne misli.

Ti si nemo čudovište

Zid nad zidovima

Rasadnik omči i bolesti.

Najveće

Najstrašnije

I najlepše Ništa.

Najveće

Najstrašnije

I najlepše Sve.

Čemu da se nadam

Kada jednako hladno i ravnodušno

Tišinom upijaš plitka, isprazna bića

I najuzvišenije duhove?

Plašim se tvojih tajni,

Ravnico ovlaš poznata.

U tvom mraku niču strašni biseri,

Slatke suicidne misli

I tek poneki pesmuljak

Ništavnog i nedostojnog zrna,

Sa zakržljalog cveta-smisaoždera.

P.S.

Poslali smo

Lažnu predstavu o nama

Da neumorno putuje crnim beskrajem.

Izostavili smo samo krvave sitnice,

U nadi da nam nećeš uzvratiti istom merom.

Za GLEDIŠTA piše Aleksandar VOJINOVIĆ NAJJAČI

PROČITAJ JOŠ

ODABERI JOŠ

20. oktobar 202420. oktobar 2024 gledista.drustvoknjizevnika.com

Jovana Bajagić: UVOD U INSOMNIJU

Knjiga poezije MUVE u izdanju Društva književnika i književnih prevodilaca Niša izašla je u Biblioteci SIGMA krajem 2023. godine. Od premijernog predstavljanja na Niškom sajmu knjiga te godine, zbirka je ponela epitet najvažnije debitantske knjige poezije pesnikinje iz Niša od početka ovog veka.

*Ilustracija na naslovnoj stranici – Stevan Mitić*

PUCANJ NA KRAJU SELA

Buket plastičnih kesa iz bašte

položila sam pored

nadgrobne ploče detinjstvu.

Na kamenoj česmi

još uvek sijaju moji crteži sunca.

U staroj porodičnoj kući

krezuba vilica vremena

vreba iz goblena.

Na zidu baba Dragica

učaurena u venčanici.

Gnjavim je pričama o tebi.

Voleti te znači

repetirati naše poruke

kada niko ne gleda.

Biti uvek nasmejana meta.

Baba ispija duplu rakiju

sprema se da me rasklopi i sastavi

za osam sekundi.

Za nju sam običan ćorak.

U staklenoj ćasi leži revolver

njenog pokojnog muža.

Sećanja mi se zaglavljuju u cevi.

Nišanim u ogledalo

koje su ispljuvale muve.

POŽAR U GORNJEM STOLIVU

Oganj nastaje kad Loki slavi rođendan.

Pucne prstima i pokrene vatromet

u narandžaste vrhove borova

duva kao u svećice na torti.

Tada se treba čuvati

tišine pored velike vode

iskri što tinjaju pod kapcima

egzotermnih procesa među našim prstima.

Posle zabave ostaju ćelava brda

i mrtve pčele po površini mora.

Crne konfete pokazuju mi put.

Prazan prostor uči veštini

zaboravljanja drveća.

Preživeli i dalje gore iznutra.

Još uvek nismo otporni na plamen

i rođendanske želje.

UVOD U INSOMNIJU

Predavanja pohađam kod eminentnih profesora

improvizovanih scenarija

pogrešnih skretanja

i napada panike u salonu nameštaja.

Noći su laboratorijske vežbe

vožnje kroz pokušaj zaborava

u kojima svet nestaje u izmaglici

Kad okolna brda zapale cigarete

i magla se spusti na kružne tokove

menjam osigurače na mesecu.

Na kraju semestra

soba sa ogledalima postaće oko insekta

iz koga ću izlomljene slike

naslagati u život

efektom stroboskopa.

Možda završim kurs nemačkog

isplaniram zimovanje

naučim slikanje akvarel tehnikom.

Možda pesme

budu moj diplomski rad

muholovka za misli

na ivici radnog stola.

TUŽBALICA SA BALKONA

Uselili smo se u kutiju

dok je vod čeličnih žirafa

stražario nad kvartom.

Kolonije mrava

sa žutim šlemovima

rušile su piramide od peska

Kroz sitno sočivo

gledali smo kako se šire pukotine

u komšijskim zidovima.

Daljinski nije menjao

programsku šemu predgrađa

i prezimena su obolevala od anemije.

Nikada neću postati temelj

nekog novog doma.

Za to se kopa isuviše duboko.

Na velikom betonskom ekranu

moje oko

biće mrtav piksel.

LUJ PASTER PERSONA NON GRATA

Lisice sa tavana

odbijaju da predaju lične karte

čak i kada u njih uperim očev pištolj.

Dugim repovima šibaju do smrti

tenk na baterije

pehare sa takmičenja

o vrat kače neuspehe

glođu stihove

kao pileća krilca.

Nikome ih ne pominjem.

Moja biografija zaražena besnilom

sluša kako drugi sve rade bolje.

U ruci nosim očev pištolj

napunjen sa šest efikasnih doza

vakcine o kojoj je Paster ćutao.

LJULJAŠKA OBEŠENA O BREST

U meni se vodi devetogodišnji rat. Vojska je razorila letovališta u Kotoru. Spalila musaku tvoje majke. Povređeni su se vukli po kafanama. Rane lečili kipućim uljem. Jedne me je noći na štakama jurio neko s licem nalik tvom. Popela sam se na brest i sakrila iza lišća.

Mislila sam na more. Gledala mladice kako rastu iz mene. Ipak, nisam mogla dugo da se držim za granu. Pala sam na svoj grob. Žrtvovala svoj narod. Potpisali smo primirje i zaklali lubenice.

Ponovo se ljuljam nad provalijom. Nož niče iz mog pupka. Ljuljaška prazna. Brest će poseći i tu će sagraditi garažu na tri nivoa. Niko ne zna šta će biti sa mnom.

Priča o knjizi MUVE u Kulturnom dnevniku RTS-a

U METROU

Otići.

Skliznuti niz vazduh.

Podzemna železnica je skoro prazna.

Malo šta je tako jadno

kao kad u zoru tutnjim

u tesnoj prostoriji bez odjeka.

Svaka reč se uklapa u bilo vagona.

Unazad.

voleti naopakog sebe.

Polako nestati sa prizemlja života.

Udovoljiti mraku u trbuhu.

prirodno se odvojiti od straha.

Osedeću gledajući sebe u potiljak.

A mislila sam

bar smrti ima dovoljno za sve.

AKO ME IKADA POZOVEŠ NA DEJT

Od štapića za sladoled

napravićemo krst

na grobu tvog mačka.

Poješćemo tri parčeta lubenice

mačevati se kišobranima

na poleđini bioskopske ulaznice

napisaću ti ljubavnu poruku

Morzeovom azbukom.

Reći ću ti

kao mala mislila sam da su muve

akrobate u cirkusu za patuljke

a paukova mreža sigurnosni sistem.

Priznaću ti

često se osećam kao motel

na periferiji grada

ili nevažeći kalendar

iznad kuhinjskog šporeta

Jednog dana sve kaktuse sveta

spakovaću u gepek polovnog automobila

krenuti čak do Askuma

na nas će padati bombe

pucaće kao plastični baloni.

Za GLEDIŠTA izbor priredio: Željko MITIĆ

Piše: Jovana BAJAGIĆ

PROČITAJ JOŠ

ODABERI JOŠ