Oznaka: Предавање

STANISLAV VINAVER – PESNIK, RATNIK I VIZIONAR SRPSKE MODERNE

гледишта.срб

Stanislav Vinaver je jedna od najsnažnijih i najneobičnijih ličnosti srpske moderne – pesnik, esejista, prevodilac, ratnik i avangardni mislilac koji je u sebi spojio istok i zapad, razum i igru, tradiciju i bunt. Njegov život, od rodnog Šapca i studija na Sorboni do fronta i logora, predstavlja dramu jedne intelektualne epohe, u kojoj je reč bila i oružje i spas.

Stanislav Vinaver (1891–1955)

Kao jedan od 1300 kaplara, Vinaver je prešao albansku golgotu i uređivao Srpske novine na Krfu. Posle rata bio je novinar, diplomata i prevodilac, ali pre svega – vizionar jezika. U svojim delima, od Manifesta ekspresionističke škole do Jezika našeg nasušnog, neprestano je tragao za smislom i melodijom reči, rušeći granice žanrova i očekivanja.

Autor je Gromobrana svemira i Pantologije novije srpske pelengirike kojima je u srpsku književnost uneo avangardnu slobodu i raskoš intelektualnog iskustva. Kao prevodilac Rablea, Kerola, Hašeka i Marka Tvena, širio je granice srpskog jezika i pokazivao da prevod može biti stvaranje jednako originalu. Njegova proza i eseji ostali su trajni izazov i primer za sve koji misle i pišu bez straha.

Predavanje prof. dr Gojka Tešića povodom 70. godišnjice od smrti Stanislava Vinavera

Povodom sedamdeset godina od njegove smrti, Gledišta donose video-zapis predavanja prof. dr Gojka Tešića: „Da li Vinaver živi i danas”, održanog u okviru 34. Književne kolonije Sićevo. Ovo sećanje nije samo omaž jednom autoru, već i poziv da se ponovo čuje njegov glas, koji je i danas jasan, slobodan i savremen kao i pre jednog veka.

Redakcija GLEDIŠTA © 2025

PROČITAJ JOŠ

STEVAN SREMAC – STO SEDAMDESET GODINA OD ROĐENJA

ODABERI VIŠE

· književnost
· umetnost
· društvena pitanja

STEVAN SREMAC: STO SEDAMDESET GODINA OD ROĐENJA

гледишта.срб

Sutra, u utorak 11. novembra, navršava se 170 godina od rođenja Stevana Sremca, jednog od najvoljenijih srpskih pripovedača, satiričara i realista. Rođen u Senti, a sudbinom i duhom vezan za Niš, Sremac je svojim delom obeležio vreme u kojem se stvarao moderni grad – sa svim njegovim protivrečnostima, toplinom, humorom i ljudskom merom.

Stevan Sremac (1855–1906)

Niš mu je postao druga postojbina, a njegovi junaci – od Maneta kujundžije iz Zone Zamfirove do gazda Ivka iz dela Ivkova slava – trajni su deo našeg kulturnog sećanja. U gradu gde je predavao, družio se, beležio glasove varoši i okolnih sela, Sremac je sjedinio temperamentni duh starog Niša i jezik pripovetke vojvođanske ravnice. U njegovim rečenicama žive i varoški činovnici i niške kaldrme, i seljaci i zanatlije, i večna ljudska potreba da se smejemo sebi, iako nam često nije do smeha.

Sremac je umeo da razobliči samozvane „prosvetitelje” i „naprednjake” sa istom ljubavlju s kojom je umeo da opiše vince, kako mu je od milošta tepao, ali i pesmu i večitu želju za boljim životom.

Predavanje prof. dr Gorana Maksimovaća povodom 170. godišnjice od rođenja Stevana Sremca

Povodom ove značajne godišnjice, Gledišta donose snimak predavanja prof. dr Gorana Maksimovića: „Književni zavičaj Stevana Sremca”, održanog u okviru programa međunarodne 34. Književne kolonije Sićevo. Ovim izborom se, u gradu koji ga je primio kao svog, podsećamo pisca koji je, možda više nego iko, umeo da nas nasmeje i opomene u isti mah.

Redakcija GLEDIŠTA © 2025

PROČITAJ JOŠ

Nestor Žučni: „SMRT SA ŽIVOTOM I ŽIVOT SA SMRĆU” – TRAGIČNA ZVEZDA SRPSKE POEZIJE U VIHORU VELIKOG RATA

ODABERI VIŠE

· književnost
· umetnost
· društvena pitanja