СЕЋАЊЕ: „Свој радни век заиста видим као песму која се највише воли, а свака песма има свој почетак и крај” – АЛЕКСАНДРА САШКА ДЕЈАНОВИЋ (1943-2025)

У Нишу је 22. јануара 2025. године преминула Александра Сашка Дејановић, уредница култне емисије „Спектар мелодија” која се емитовала на таласима Радија Ниш од 1978. до 1988. године.


Александра Сашка Дејановић (1943–2025) легенда нишког радија, оставила је неизбрисив траг у лепшој историји Ниша код свих који су слушали и волели њену емисију. Њен рад није био само професија, већ животна страст која се одразила у сваком слову и такту музике коју је емитовала. Њен музички избор био је права инспирација за многе, а емисија Спектар мелодија постала је нешто више од програма на радију – постала је симбол времена.

РАДНИ ВЕК У РАДИО НИШУ

Сашка је рођена у Бору, 7. фебруара 1943. године, а у Нишу је завршила Основну и Средњу музичку школу „Др Војислав Вучковић”. Уписала је истурено одељење Београдске музичке академије у Нишу, али је одмах након средње школе почела да ради на радију, где је провела цео радни век. Започела је као тонски реализатор, затим радила као фонетекар, а касније и као музички сарадник.

Њено беспрекорно сналажење међу хиљадама плоча и трака постало је легендарно, а томе сведоче бројне анегдоте. Ова вештина јој је знатно олакшала уређивање музичких емисија. За избор музике у документарним емисијама добила је више награда на конкурсима Југословенске радио-телевизије.

КУЛТНА ЕМИСИЈА СПЕКТАР МЕЛОДИЈА

Највећу славу стекла је уређивањем и писањем најаве за једну од најслушанијих емисија Радио Ниша – Спектар мелодија, која се емитовала у ударном термину радним данима од поднева до четрнаест часова.

Ова емисија је, много пре појаве интернета и незаустављиве „пиратерије”, била у Нишу најважнији извор информација о новој музици, како са простора бивше државе, тако и музике са светских позорница.

Емисија је имала бројне сараднике – дискофиле, који су несебично доносили нову музику и припремали тематске блокове: филмску музику, џез, блуз, хеви метал, нови талас.

Емисија је доносила и Музички медаљон блок популарне класичне музике, који је код младих слушалаца изазивао одушевљење и имао значајан образовни карактер.

Листа Спектра састављана је по жељама слушалаца које су редовно пристизале у виду дописница, разгледница и писама. Радио Ниш је у то време могао да се чује на ултракратким и средњим таласима широм Србије, све до југа повардарја, али и у Бугарској и Румунији, где је емисија такође имала верне слушаоце.

А Сашка је сву ту публику вредно неговала и правим распоредом песама утицала и на то да због тога многи ђаци својевремено закасне на поподневне часове у школу, слушајући наравно Спектар мелодија.

Кроз емисију су прошла готово сва значајна имена популарне музичке сцене, а неколико страница отргнутих из књиге аутограма сведоче о звездама као што су биле Ђорђе Балашевић, Милан Младеновић, али и Дарко Рундек и многи, многи други.

ПОДРШКА МЛАДИМ НИШКИМ МУЗИЧАРИМА

Емисија је била посебно ветар у леђа и најзначајнија подршка нишким музичким групама, као што су биле Лутајућа срца, Галија и Кербер.

Сашка је са екипом тон мајстора често организовала снимања у студију Радио Ниша, углавном у вечерњим и ноћним сатима, након завршетка програма, а Спектар мелодија је имао током деценије емитовања и бројне спикере – Воја, Јасмина, Елва, Неда, Саша, Душан … Једна од великих акција била је организација концерта Спектар мелодија у Хали Чаир, где је наступило на десетине нишких састава.

Међутим, посебан догађај било је снимање песме Спектар мелодија 1986. године, у којој су учествовали чланови Галије, Кербера групе Там-там и других. А коју захваљујући породици Дејановић можете чути и данас. Музику и аранжман написао је познати нишки композитор Миња Марковић, а текст је написала наша драга професорка Драгана Машовић. Упечатљиви соло у композицији извео је Жан Жак Роскам, познати тамнопути, тадашњи члан групе Галија.


Спектар мелодија – Архивски запис из 1986. године

МАЛИ И ВЕЛИКИ ЉУДИ ИЗ РАДИО АПАРАТА

Спектар је уз објашњење управе радија да у разрађеном термину треба „зарадити на маркетингу” – укинут 1988. године.

До одласка у пензију 1997. године Сашка је радила на многим другим програмским сегментима, а последњих готово две године „бојила” је својим музичким избором ноћни програм Радио Ниша.

Последње вечери на радном месту, Сашки је указана част да буде гост у емисији Гост у (Лоле Рибара) 7а.  Захваљујући се слушаоцима, колегама и сарадницима који су јој помагали,  храбрили је и подржавали – опростила се речима: „Свој радни век заиста видим као песму која се највише воли, а свака песма има свој почетак и крај.

ЖИВОТ И НАСЛЕЂЕ АЛЕКСАНДРЕ САШКЕ ДЕЈАНОВИЋ

Сашка је провела педесет девет година у браку са својом средњошколском љубављу, професором музике и диригентом Слободаном Дејановићем. Иза себе је оставила двојицу синова, троје унучади и троје праунучади.

А њен допринос култури и музичком животу Ниша остаће заувек упамћен. Александра Сашка Дејановић није била само музичка уредница, већ и симбол једног времена када је музика заиста спајала људе чудесним Спектром мелодија.


Породица ДЕЈАНОВИЋ и Редакција ГЛЕДИШТА © 2025



ПРОЧИТАЈ ЈОШ

Ђорђе Матић: „ОД СТУДЕНОГ ДО НОВЕМБРА”

ОДАБЕРИ ВИШЕ


СЕЋАЊЕ: Добри дух Вилиног града – ИВАН ФЕЛКЕР (1950–2024), вајар и национални радник

У ноћи 24. априла, од страховитих повреда задобијених ударцем аутомобила на пешачком прелазу, у централној нишкој улици Генерала Милојка Лешјанина, у 74. години живота, преминуо је Иван Фелкер, познати нишки и српски вајар, човек широке душе и срца, врстан педагог, и по свом вајарском делу – национални радник, у оном правом смислу те архаичне речи: из прошлости за садашњост!


Иван Фелкер (1950-2024)

Свакогa дана, без обзира на своје године, а био је виталан у сваком погледу, прелазио је улицу на истом пешачком прелазу код џамије, углавном у исто време – између седам и осам часова, журећи ка свом атељеу у Нишкој тврђави, тик поред улаза у данашњу Градску башту. Тог јутра није стигао: занемело је његово вајарско длето!

Био је уметник – вајар националног романтизма, који је прецизно као цртач из своје снажне вајарске имагинације извлачио дух, карактер и психолошке нијансе за бронзане портрете бројних ликова из српске историје, расуте по земљи Србији, и тамо далеко, у Америци посебно, на радост наше дијаспоре.

Не многобројна, али респективна бранша српских вајара, мајстора глине, камена, дрвета и железа, изгубила је његовим одласком колегу – par excellence!

Иван Фелкер рођен је у Нишу 1. фебруара 1950. године, у старој нишкој грађанској породици, која је позната и данас, у последњој оази старих Нишевљана. И не, не мисли се овде на становнике живописног сврљишког сеоцета, него су се у путописној књижевности управо овом речју – Нишевљани, ословљавале старе Нишлије у 19. и у првој половини 20. века.

Из породице је понео у васпитању скромност као врлину, као нијансу старе грађанске етикеције, и таленат којим се легитимисао у токовима савремене српске уметности. Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду 1976. године, са одликом – просечном оценом 9,27; постао је члан Удружења ликовних уметника Србије 1978. године.

Учествовао је на више групних и приредио бројне самосталне изложбе. Оставио је иза себе значајан број вајарских дела у Србији и широм света, а за свој уметнички рад понео је више признања и награда.

Палата правде у Нишу биће место на којем ће се, верујемо, задовољити правда, услед насилно прекинутог живота овог великог Нишевљана, испод чијих руку је настао добар део реконструисане пластике, пре последње обнове овог старог нишког здања.

И прича се овде не завршава, јер су његове златне руке реконструисале и елементе старе Пеликанове зграде на Вили Горча, у нишкој Обреновићевој улици, као и грб Краљевине Југославије на данашњој згради Универзитета у Нишу.

Стари грб, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, и данас је поред његовог атељеа, јер је сматрао да је уметничко дело вечно, изнад сваког система и епохе!

Иван Фелкер је аутор скулптуре Рад у Марибору, у Аранђеловцу на симпозијуму Мермер и звуци вајао је скулптуру Извор, Двоглавог орла у Соко Бањи, чесму Пуж у нишком парку Чаир, али и бројна попрсја у српском парку у Кливленду у Сједињеним Америчким Државама, попут Краља Петра, Стевана Стојановића Мокрањца, Вука Стефановића Караџића, Милеве Марић, Милутина Миланковића и Надежде Петровић. Аутор је спомен-плоче Милеви Марић Ајнштајн која је постављена у Цириху у Швајцарској. Из значајног опуса издваја се и његово дело Српски војник на Мокрој Гори.

Иван Фелкер оставио је иза себе можда најпрепознатљивије уметничко дело, несумњиво бренд града, чију фотографију многи из Ниша понесу за успомену – вајарску композицију, бајковиту сцену разговора овејаних Нишлија: ликова из знамените нишке прозе „Ивкова слава“ (објављене 1895. у Српском прегледу), ловџије Калче и Стевана Сремца, његовог повесничара. Наравно, и пас Чапа је део ове сцене, који знатижељно и збуњено слуша Калчине ловџијске приче… и све то дочарано у бронзи мајсторском руком Ивана Фелкера.

Вајари добро знају колико је захтевно извести овакву композицију, и засигурно, по мишљењу струке, то је велики домет у српском вајарству.

Споменик је откривен 2006. године на дан Свете Петке, крсне славе градске општине Медијана, чије је тадашње општинско веће, на челу са председником Драгославом Ћирковићем, омогућило реализацију композиције, као и пројекат културне акције обележавања топонима Старог Ниша у Сремчевим делима.

Рад на споменику је започет по идеји нишког глумца Млађе Недељковића, а реализован је у склопу грађанске иницијативе кустоса легата Стевана Сремца и Бранка Миљковића нишког Народног музеја, чијим идејним концептом је и уобличен комплетан пројекат НИШ – ГРАД ОТВОРЕНИ МУЗЕЈ: Обележавање топонима из дела Стевана Сремца, те су изведене и спомен-плоче аутора Ивана Фелкера: на чесми на Тргу Стевана Сремца на улазу у Казанџијско сокаче, све четири плоче, затим плоча на месту где је била нишка Сремчева механа Маргер, и плоча за Ивкову кућу, где се славила чувена слава Ивка Јорганџије.

По градском вајарском опусу, Иван Фелкер се сврстао у ред знаменитих вајара којима је Ниш био у срцу и души: Радета Станковић, Милован Крстић, Славко Милетић, Драган Николић, Александар Шакић, Никола Антов, Васја Перевалов, Звонимир Костић Палански (песник и вајар), Мирољуб Костић Коле, Влада Ашанин, Миле Симић и чудесни Небојша Митрић, аутор споменика Бранку Миљковићу, принцу песника.

Негујући баштину ове традиције, Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша покренуће званичну иницијативу да се током 2025. године, када се буде обележавало 170 година од рођења Стевана Сремца, постави и пригодно обележје, управо на Тргу Стевана Сремца, у знак сећања на вајара Ивана Фелкера, као и спомен-плоча на месту где се налазила Калчина кујунџијска радионица.

Осим овога, Друштво ће предложити и постављање спомен-плоче у улици где је живео и радио Михајло Голубовић, књижевник и писац Калчиних прича, као и израду бронзаног портрета заслужног Нишлије, конзула, доајена српског новинарства, књижевника и националног радника за ослобођење Косова и Метохије, Тодора Станковића, чији се очувани гипсани модел, аутора Славка Милетића, чува у нишком Народном музеју.

ИВАН ФЕЛКЕР, уметничка биографија

1. Самосталне изложбе

1980.    

  • Београд, Галерија Коларчевог народног универзитета

1982.

  • Ниш, САЛОН 77
  • Ниш, ИЗЛОЖБЕНИ САЛОН ЕИ
  • Алексинац, Дом културе
  • Зајечар, Народни музеј

1985.

  • Лесковац, Дом културе

2. Групне изложбе

1977.

  • Ниш, Ликовни уметници Ниша

1978.

  • Земун, Отворени Октобарски салон

1979.

  • Београд, 61. Изложба УЛУС-а
  • Београд, 30 година Факултета примењених уметности
  • Београд, Мајска изложба УЛУПУДС-а
  • Београд, 20. Октобарски салон
  • Ријека, Југословенско бијенале младих
  • Ниш, Априлски сусрет
  • Ниш, Примењена уметност и дизајн

1980.

  • Београд, 21. Октобарски салон
  • Београд, Новопримљени чланови УЛУС-а
  • Београд, Мајска изложба УЛУПУДС-а
  • Ниш, Ликовни уметници Ниша

1981.

  • Београд, 22. Октобарски салон
  • Београд, 65. Изложба УЛУС-а
  • Београд, НОБ у делима ликовних уметника Југославије
  • Панчево, 1. Панчевачка изложба југословенске скулптуре
  • Ријека, Југословенско бијенале младих
  • Ниш, Друштво ликовних уметника Ниша
  • Ниш, Примењена уметност и дизајн

1982.

  • Београд, 23. Октобарски салон
  • Београд, 67. Изложба УЛУС-а
  • Загреб, Велика Горица, „ГАЛЖЕНИЦА“
  • Мостар, УЛУС – НИШ
  • Ниш, УЛУС – НИШ
  • Ниш, Изложба ликовне колоније „Сићево 82.“
  • Будимпешта, Лођ, Познањ – Млада југословенска уметност
  • Никшић, 4. Септембарски салон младих

1983.

  • Београд, 24. Октобарски салон
  • Београд, 69. Изложба УЛУС-а
  • Панчево, 2. Панчевачка изложба југословенске скулптуре
  • Југословенске скулптуре
  • Мурска Собота, 6. Југословенско бијенале мале пластике
  • Љубљана, Избор са 6. бијенала мале пластике
  • Тузла, 5. Изложба југословенског портрета
  • Никшић, 5. Септембарски салон младих
  • Крагујевац, 69. Изложба УЛУС-а
  • Београд, ЈНА у делима ликовних уметника

1984.

  • Београд, Изложба УЛУС-а
  • Београд, 25. Октобарски салон
  • Ниш, УЛУС

1985.

  • Београд, Пролећна изложба УЛУС-а
  • Београд, 26. Октобарски салон
  • Панчево, 3. Панчевачка изложба југословенске скулптуре

1986.

  • Београд, Пролећна изложба УЛУС-а
  • Београд, 27. Октобарски салон
  • Ниш, Пролећна изложба ликовних уметника Ниша

1987.

  • Београд, Пролећна изложба УЛУС-а
  • Ниш, Пролећна изложба ликовних уметника Ниша
  • Панчево, 4. Панчевачка изложба југословенске скулптуре

1988.

  • Ниш, Трново, Пролећна изложба ликовних уметника Ниша
  • Београд, Јесења изложба УЛУС-а

1989.

  • Ниш, Пролећна изложба ликовних уметника Ниша

1990.

  • Ниш, Изложба УЛУС-а

1993.

  • Ниш, Пролећна изложба ликовних уметника Ниша
  • Београд, Бијенале цртежа и мале пластике
  • Београд, Град – магични универзум
  • Београд, Јесења изложба УЛУС-а

1994, 1995, 1996.

  • Ниш, Изложбе УЛУС-а

2008.

  • Горњи Милановац, Међународни бијенале уметности минијатуре

2010.

  • Горњи Милановац, Међународни бијенале уметности минијатуре

2010.

  • Мајданпек, Уметност у минијатури

2014.

  • Горњи Милановац, 12. Међународни бијенале минијатуре

2023.

  • Ниш, Ликовни уметници Ниша

3. Изведена дела

1978.

  • Руше, Марибор, Скулптура: РАД

1985.

  • Аранђеловац, Симпозијум „Мермер и звуци“, Скулптура: ИЗВОР

1991.

  • Сокобања, Скулптура: ДВОГЛАВИ ОРАО

1995.

  • Ниш, Парк Чаир, Чесма: ПУЖ

2006.

  • Ниш, Скулптура: СТЕВАН СРЕМАЦ И КАЛЧА

2008.

  • Мокра Гора, Споменик: СРПСКИ ВОЈНИК ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

2009.

  • САД, Кливленд, Српски парк, Портрет: КРАЉ ПЕТАР ПРВИ КАРАЂОРЂЕВИЋ
  • Швајцарска, Цирих, Спомен-плоча: МИЛЕВА МАРИЋ – АЈНШТАЈН

2011.

  • САД, Кливленд, Српски парк, Портрет: СТЕВАН СТОЈАНОВИЋ МОКРАЊАЦ

2015.

  • САД, Кливленд, Српски парк, Портрет: ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ

2016.

  • САД, Кливленд, Српски парк, Портрет: МИЛЕВА МАРИЋ

2017.

  • САД, Кливленд, Српски парк, Портрет: МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ

2018.

  • САД, Кливленд, Српски парк, Портрет: НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ

4. Реконструкције пластике:

  • Ниш, Реконструкција грба Краљевине Југославије на згради Универзитета
  • Ниш, Реконструкција пластике на фасади „Пеликанове зграде“ у склопу ТЦ „Горча“
  • Ниш, Реконструкција пластике на згради Палате правде

4. Награде и признања

1981.

  • Годишња награда УЛУПУДС-а

1982.

  • Друга награда Сићевачке колоније

1993.

  • Прва награда на ликовној изложби уметника Ниша (Класик)

2010.

  • Прва награда за Национална признања: „МАЈКА СРБИЈА“

2010.

  • Прва награда за Национална признања:
  1. „СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ“
  2. „ВУК КАРАЏИЋ“

2010.

  • Прва награда за скулптуру на Међународној изложби „Уметност у минијатури“ у Мајданпеку

2012.

  • Прва награда за накит на Међународној изложби минијатуре и накита у Мајданпеку

Миљан Недељковић ©

Редакција ГЛЕДИШТА © 2024